Delo

говорп ђевојка a мјеето тјерати итд. опет Лерати птд., јер on опет многп екавац могао промпелнтп да ce впше не говорп оно прво a нарочпто да ce не ппше (чл. 86); нпкако пак не стојп правидо да од 't пред ђ бпва u: то je (Будманова) погрешка већ псправљена. Иначе требадо je спомепути да од 4 бпва u п y екавском говору y компаративу п y имдер-Фекту ( богатији итд., тецпјах итд.) (чл. 90). Што ce пак y јужном говору чује брбгови птд. a рјечит, рјцчица, ту ce no свој пршшцп не може казатп да „осјећање правпла иадвлађује тежњу за лакпшм пзговором“, већ je то одатде што y брегови птд.- пред pi пма још један сугласнпк док га y рјечица птд. нема (чл. 103). Правпдо да ce y наставку ова глас о пза непчанијех сугласнпка претвара y е нпје тачно јер ce говорп божиКовати иашовати птд. (чд 185). Исто тако nuje тачно правпло да глаголп. којп постају наставкои ну — не, имају уеијек значен.е свршене радње, јер mia п тонути, вехнути (чл. 145). Нпје јасно нп правпло за акценат pnјечп које ce говоре од мида a постају наставком о— a; one пмају увијех оштрп (дуги) акценат (чл, 152) За локал ја не бпх рекао да je „обпчно“ е прпједлогом испред себе јер што ce говорп зими, љети, то ce давно заборавпло да су локадп (чд. 314). За пнструментал једнпне мушкпјех пменпца већ je показано (псп. загребачкп Наставни Вјесник П, 2) да ичају завршетак о.х још друге рпјечп с меком основом а не само зец. мјесец u јеж (чл 327). Hero нп тако нпје ствар свршена, јер с друге отране дајбудп Даничпћ узимље завршетак ем u за неке основе које на крају имају групу шт или жд, која je некад била мека; тако y пријеводу старога завјета он nuine алаштем. ариштем , даждем. Говори лп ce збиља тако не умијем казатп, јер y мојеаг родном говору наставак je -о.ч свуда замијенио меко ем, а пз Вука плп пз нар. умотворнна нијесам упамтпо оваки облпк. Алп не мислпм да je и ово Данпчић удеспо према стсл. језику, јер ce мекоћа група шт — жд : нпје јошбез трага изгубила: маштесрца (на ттште сртдвце) редовно ce говори, а Вук y рјечнпку под рушт има руштевизато опет Данпчпћ прпдјеве ништи п ташти мпјеља ништега, -ему, таштега. -ему птд. Требало бп попунптп задљп ставак чланка 328 те казатп које тврде основе пмају бапх y вокатнву наставак у, а за акузатпв једнпне мушкога рода (чл. 330) требало бп казатп да je једнак генитпву само y онпјех именида које кажу само једно чељаде илп жпвинче., док je збпрнијем именицама ( народ , иук, крд нтд.ј једнак номпнатпву. За облик на.чи треба споменутп да ce говорп само y заклпњању а да јепначе п y ном. пак. једнине ка.чен (чл. 337). За ријечпна-е, -ета што кажу младо чељаде плп жпвинче нпје пзлишно споменутн да од те основе граде n двојпну: два телета итд. (чл. 382). За локад једнпне замјенпчне и придјевне деклпнације y граматпдп књпжевнога језпка не смпје ce премучати дадонекле Бук пише а парод говорине само завршетак -м плп -ме него u - му: Н. биљежп само ( y ) ње.чу , ади и Данпчићкоји je иначе y позније вријеме бпо тако консервативан y томе догледу, пише (у) свему чему, па би ce, ако ништа, барем то пмало споме-

501

КРДТПКА П БПБДПОГРАФПЈА