Delo

(Хрватц пкавцп) те прпмнлп српски јекавски говор“. Ko на ову ствар гледа са становшпта да „Хрватп“ нпјесу doto што „Срби“, могао би таку тврдњу поткрпјепптп Фактом да ce с врло малијем пзузецпма свд јекавцп зову „Србпма“, алп бп на то „Хрватп“ с пунијем разлогом могли одговоритп, када ce говорп о јекавском говору као о књижевно.ч језпку, да je он више „хрвацкп“ него лп „срискп“, јер што ce сада пнше јекавскп то je y великој већшш ппсано од „ХрватаД којп су y тому насљеднпди старпјех Дубровчана којц сс нијесу звалп ни Србима ни Хрватпма. Hero ja маслим да ce на цпјелу ову ствар пма гледатп с неког вишег становшпта, a то бп требало да чине прпје свеса научнпцп србпјански, na мјесто да дражпмо „Хрвате“ шхо впше не пшпунпкајкавскп, нд чакавскп, ни икавски пмалп бпсмо им ce веселдтп п бдтп пм захвални што су барем онд пмали толпко љубавп п осјећања за књнжевно п језнчно једпнство y нашем народу. те оставплп своје обласне говоре a скупплп ce око старпјех п новвјех нашнх мајстора y књижевHOCTu п језпку, око Дубровчана п Вука п Данпчпћа*ј. II тпме сам довршпо. Ja сам о Новаковпћевој књпзп пскрено Kasao све што ми ce чпипдо да бн требало да y њој друговачпје буде. Његове су заслуге на пољу наше науке тако велике, да му ништа неможе наудптп ако му ce донекде п прдговара. Ja can то сдободно учиHiio, јер ce надам да неће дуго вријеме проћи док ће ce осјетптп потрсба новог пздања ове књпге, a y душц сам увјерен да треба досха промјена да бд одговарала потпуно својој врсти, т. ј. да буде помоћна. књпга за образовану српску публпку. У Бечу, 7. марта 1895. М. Решетар Кнез Мпхапло u заједничка ридња балканских народа , од М. С. Пироћанца. Београд. Државаа штамиарија Краљевипе Србије, 1895. Стр. 93, ввлнка осмниа. Цепа I • 50 Брошура г. М. С. Ппроћанца, којој наслов rope псппсасмо п коју смо радц читаоцима ирпказати, постала je услед долсмпке пзмеђу г.г. М. Гарашанипа п Ј. Рпстпћа, поводом брошуре г. Гарашанпнове „Два намесшндтва“. Ma да je ова брошура г. М. Гарашандна увела y Акаде-

*) Баш зато што на ово узгред додирнутс пптање о језпку српскол п хрватскол гдедамо ix јш са тог вишег становишта, нећемо ce на њему нп зауетавл.ати, ади морамо нашженутп да г. Решетар ту јахачно не подразумева крајеве који су бидд y домашају босанских банова и краљева, y гранпцала државе Сандал>еве п љегових насдеднпка, јер je позната ствар да су босаиски банови још y 13. столећу своје икавце називади Србима, л да су икавди државе Сандал>еве y 15. стод. евој пкавски говорзвали. српским. He рачуна ни г. Нов. икавски говор y хрватскп Time што веди да ce код извесних основа им, их налази y оба сраска говора , већ он говори само о она два говора код којих би могдо бити раздпчно, о говору екавскол u цјекавском, a о говору цкавскол не веди иишта, јер тамо друкчије не би могдо никако нп бпхи. Ур.

506

ДЕ Л O