Delo
y врло жпвој успомени влада г. М. Гарашанпна, која je изобнловала п врло мноига п врло крупним чпњеницама за јаку критпку, тако да je п много слабпја вештпна п много мање пскуство него што je г. Рпстпћево било довољно за победу. Посматрајућп п пратећи ту полемпку, која je на крају добпда п прплпчно заоштрен карактер г. М. С. Ппроћанцу ce учпнпло, да нп он не треба да остане са свпм y странп као прост посматрач, те je узео на ce да нам y нарочптој брошурп каже чгга он зна п како он судп о догађајпма, прплпкама п политицп које су предмет полемпке ове бплд. II његову пажњу. како ce чпни, скренула су поглавптп два пптања : пптање о скретању српске подитике, о времену кад je то бшсо и узроцима којп су га пзазвадп. п пптање о престолонаследству, које je г. Гарашанпн y свом одговору на брошуру- г. Рпстпћеву пстакао, пзнесавшп предлог о том свога ода пок. 11. Гарашанпна. алп које он mije распраBiio, ма да га je навео као доказ протпву г. РпсХпћа да je Србпја пред смрт кнез Миханла бпла већ на прагу велике акцпје. плп јасније да кажемо на прагу рата. Наравно да je уз то прпродно бпло увучено ii пптање о уставу од 1869. годпне п његовој улозп y том скретању. те ]е г. М. С. Ппроћанац морао п о том своју реч казатп. Оба друга ова пптаља г. М, С. Ппроћанац] третпра само y везп с првпм, y онолпко y колпко му расправа њпхова за расправу првога. гдавнога пптања треба. Ha прво питање он y својој брошурп главну пажљу обраћа, п оно je главна тема његова сппса. A да бп ту бпо што јаснпји, u, може бптп. да бп што впше осветлпо п псхакао све главне дпнпје целе подитпке за друге владе кнеза Мпхапла, он ce нпје огранпчпо да нам пзнесе само њене последње дане, но да нам каже п њен рођај п скоро сву њену главну радњу од почетка до краја колико je она н>ему позната. Усдед тога тежпште љегове брошуре je y слпкању u документовању догађаја, прпдика, радника пз друге владавине кнеза Мпхапда. a не као y г. Гарашашгаа y објашњавању п оцени другота пернода. којп пза тога долазп. Истпна je да г. М. С. Пироћанац није нп то пспустио пз вида, као што ћемо вндетн, али ce он на томе raje дуго задржавао, ма. да je усиео ,да т} 7 , и кратак будући. буде п истшштијп и праведнпји, п једрпЈП п дубљи, од г. Гарашаннна. Што ce првог п главног пптања тпче, ппсац налазп да, протпвно тврђењу г. Ристпћеву, никаквога Фактпчкога скретања y српској подптпцп нпје било све до 1. новембра 1867. годпне, na чакнн посде тога времена. Радп веће јасноће ii тачнпје продене г. Ппроћанац одмах додаје, да иод скретањем разуме одлагањс на неодређено време п напуштање полптпке дотле вођене. Узимање u добптак градова y тој годпни, y апрплу месецу, он сматра само као један беочуг y ланцу исте те полптпке, која ce п после тога времена наставља. Доказп, које он за то наводп, хешко да •ce могу обаратп. јер су аутентпчип, a y овој прплици y холпко пресуд-
508
ДE Л O