Delo

Загреб y XT веку. У Загребу недавно je пзшпла друга књпга Spomenika h istorij stih slobodnoga kralj. glavnoga grada Zagreba, коју je, као и прву, ередпо Пван Ткалчпк a пздало поглаварство загребачко. У овој су другој књпзп na 587 страна црпкуп.вене листине за град Загреб из XVвека <од 1400—1499 год.) a 243 етране чпне увод y кол Ткалчић на оенову сабранпх лиетпна расправља о исторпји n петоријскок развоју града Загреба a д даје обплан -.index“ u „argumenta 1 . Расправа ова наппсана je ne само за научнпке, set п .за onaj образовани свијет, a нарочито за грађанство загребачко, којд су п једни п друтп во.днп еазнатд нешто о прошдостп града Загреба.“ Vienac нам y 12. броју даЈе кратак садржај увода и хвалп ову књпгу, која je плод лногога труда. „Ово je потпуна сдика града Загреба y XT впјеку, jep сазнајело о граду све што ce оало може тражпти. За културну повјест Хрватске y onte једва да иладело овако што, a спгурно би ее л другд народи понооплп дјелом, кому te локп прпговорпти једва што и најстрожа критпка“. Вагребачка театрална библпотека. Од ове бпблиотеке, која лзлазд под peдáкцдјол Нпколе Aндpпta, дралатурга загребачдога позорпшта, изшпло je до оада три свеске од прве књпге. У првој je, као што емо ранпје јавили, Молијерова шала Каппаертсе CLes précieuses ridîenlesi, y другој Раопнова Фелра y преводу A. Шеное, a ipetoj Шексппрова комедија Ссш љетне hoüu y преводу Стјепка Hlnannta, Овај последн.п превод пзишао je u y овогодшпн.ел Вдјенду У засеблој књпзп стаје 35 nosunta. Основп хелпје Hama средња школа нема правог уџбеника нп за хезшју. Предаје ■ce и овај пнтереснд предмет врло разнолико некп употребл>авају Hosannta хемпју, којаје узгред будп речено надењена велнкошколској онладпни, негде ce служи табацпла. a негде ее узле y noMot п уџбенпк, који није удешен за name школе. Сада ево добнело п за љу удбенпк. Колпко je њпл добивено, рећи te стртчна критика. Ове „Основв хемије саставпо je Ранко Heiposut, како вели y предтовору, no својпл раније диктовании лекцијама Књига пма VII д 191 отрану осмине. Ha првих 16 етрана приступ je, од 17 146 товорп о неорганокој хезшји, a до 185. отр. занила ее органскол. Од 186. na до краја писад нам даје регпетар, којп je добро дошао овакој овакој књизи. Слике су y овој књиаи узете из дела Аозанића и Р, МилошеButa, која су лу на првом месту и бнла прп руци прц iteuoj дзради. Из Руепје. Под овпи натпиеол a y једној књизп пзпшле су две приповетке које je превела KatancKOßa. Стаје 70 napa дпнарскпх. Изишла je y пздаљу Мите TJopnta. У преводу исте те KatancKose излази y „Трговцнскол Глаенику“ Bet од дужега врелена

п пршмветка Н. Станнцкога „Жељезнпчари“ (ваља да : жедезнпчарн ?) Правкпа православне дркве с тумачен.лла, Под овим натппсом пзпшла je y Нобом Саду, y издању Арее Пајевића, опеежна књига од својих 645 етр. X и 1 л. од еплокопа даллатпнскога Нпкодима Manama, п то дрва књпга. Цело де.то miate два дела, y н>пма te бити_ „протумачена, впше плп мање подробно, eda правдла, која важе y правоолавној дркви као поздтнвнп канон. Ту су пзложена не само ооновна, него u допунпдбена правила,“ У овој првој књизн y уводу изноеж преглед пздања правила св. аиоетола, ваоељ, еабора, помјесних еабора, св. отада и „допунидбених“ дравида ц ко их je л какид поводол пздавао, a за тии древодп е оригднаднога грчкога текста до синтаглд атннекој правила св. адостола д ваоељенскпх eaeopa дод jytu тумачења, која te бдтп потребна да ce појлп лравп смисао правида, као и сва паралелна правпла, како бп лрл свпју мравила, која говоре о једнил предлету, свак могао л сам no себд саставптд тачнп појам шта учд капонпчко лраво о томе предмету.“ Дело ово пооветио je лисад - светодетроградокој духовној академпјд, „која ее удоетојила 18. јануара 1894. године именовати га својлм почаоним чланом.“ Мплаш je на oboji лољу п ранпје noзнат. Он je 1873 'издао y орпском древоду са тулачењима „Правила дравоолавне цркве“ д пздао je тада апоотолека лравдла и правпла дрва четпрд ваоеледска сабора, године 1878. огледао je друго издање допуњено д псправљено, али нс њиме не бд боље cpete; не мога га даље издатп. Сада je нашао лздавача вољна да му изда цело ово дело, те te ло y скоро добпти и другу књпгу, те тиме нашу онролашну литературу y том погледу обогатити. П|>ва књига овог лзвренога деда стаје оеам круда. Снохватпде Змајовпне. Нашпл je чптаоцпла дознато да je јет|;ан део Змајевих лесама под истакнутим именом Матица Српска наградида. Како no њиховдм правилпиа награђено дело има писац да шталпа, то je Злају оотало тако да чини Ha почетку мислио je Змај да te му ce пријавитп који издавач п y тол очекпвању објављпвао je д no коју песму из те лепе збирке y појединил диетовима, a и „Дело и бдло je те cpete те je донедо иеку таку његову песму. Како га cpeta ne намерл na издавача, одлучпо je седи песник да пх сам штампа, те пх je и y штампу дао. Како je то oseta збирка његовпх пееама, која непрестано расте, то je поделио y неколпко свезака. Прве две овеске 6nte y једно, имаће 8 табака обпчне оемжне, a изићи te за два до три месеца- Стаје два дпнара. За претплатнике пак динар u 60 п. дднарских Poi: je претплати до 20 априла. Даље свеске „Снохватида“ излазЛе y размаку од 4—5—6 меседа. Свака свеска n.snete 45 —6 табака, a цена te joj бити

531

БEЛE Ш K E