Delo

]» Е Л Е Ш К Е 155 „Црна Гора при крају XIX века,* на којој фцгурише као писац учитељ Марко БацковиК, а чиј је постанак сакривен у неку тајанственоет. Сада је на тај памФлет одговорио В. М. Г. МедаковиК другом брошуром, која се зове „Црногорским ускоцима при крају деветнаестога вијека у Датинима.14 Методички рад. — Добили смо на нриказ раније ог.ташену књигу П. МарковиКа, предавача нишке (сада укинуте) учитељске школе, „Методички рад у н иној основној школи, за учитеље и оне који се спремају за то.“ Ово је само I свеска, у којој је методи-ка јестаственице и познавања човека, на 126 страна мале 8° (Ниш, 1895; цена 1 и по дин.). — Не разумемо какваје невол»а писца нагнала, да у предговору овој књижици, онако узгред, истиче гда је настава u васпитаље у нашим осн гаколама приметно сувременије и напредније, но у гимназијама,“ не поткрепљујући такво своје тврђење никаквим чињеницама. Наетавницима средњих школа била би дужност подврћп тачној оцени суд пншчев да је „и данас у гимназијама много впше механизма у настави и неумешности у васпитању но у осн. школи!“ Лука Вукаловић. — Загребачки Vienac донео је расправицу Ђ. Шрмлина .Epski spjev (Грге Мартића) о Luki Vukalovieu “ Језик дубровачких епоменика. — Пз XVI и XVII. књ. Јагићева Archiv-a одштампана је расправа М. Решетара „Die ragusanische Urkunden des XIII bis XV Jahrhunderts.“ O првом делу ове, врло важне* и врло ваљане, расправе говорено је у „Делу“ раније. О другом делу, који је саду17. књизн Архива изашао, ироговориће се опшширније кад се прикаже цела 17". књига Архива, која нам је донела иједан врло важан чланак од уредника Јагића из иеторнје југословенских језика. Овде само помињемо да су у Р. шетаровој расправи подвргнуте детаљној анализи дубровачке листине тога доба, те је доказано : да оу писане на дубровачком говорном дијалекту који је био различан од оеталих дијалеката; да је тај дубровачки дијалекат био у то доба врло близак херцеговачкому; и на послетку, да су се данашње особине дубровачког дијалекта развиле у XVI. столећу н даље. Старп црквенослопенеки језик. — У Фебруарској свесци „Журн. мин. нар. просв.* има извешће о раду царске руске академије наука за год. 1894., из кога се види да се у одељењу за рускн језик и кжижеиност, норед осталнх радова, доштамнава издање граммтичких текстова што се тичу старословенског језика од проФ. Jaiufia иод називом „Разсуждешл старинн о церковно- славанекомв азнкћ,“ које ће бити нодељено на ове одељке: 1) Основагпе славннскои писвмености; 2) Борвба за славлнскук) писвмсностб ; 3) РазсужденЈл Јоаина вкзарха болгарскаго о церковно-славанскомв лзнкћ; 4) Статви о восвми частлхЂ словг; 5) Книга Константпна грамматика о иисвменахг; 6) ГрамматическЈл свћдћшл Максима Грека; 7) Различннл статви (безименнни) грамматическаго содержашл ; 8) Донатусч. B't русскомв переводћ; 9 Нростословјл; 10) Библ10гр.1Фическое обозрћн1е предвидушихБ статч.еп ст. донолненјемт. и понравками. - При изради овога послауиотребл. но је до 60 рукониса. Ово ће ући у I књигу „Изслкдовашл по русскому лзнку,“ која ће, заједно с осталим чланцима, изнети 64 табака. Преииска словенских филолога. - У истом одељењу руске академије наука налази се у раду п друго издање Jaiufieeo: „Источники ио ucTopiu славлнскои филологји,44 књига друга, где је иреаиска Копитарева с Ханком, u Кепенова са ШаФариком и Копитарем. Речници русвога језика. — Помакла су се напред и оба речника што их издаје Академијино руско одељење: од „Словарл русскаго лзнка,“ од кога су по i редакцијом иок. Ј. Грота изишле две свеске, изишла је сад и тргћа, којом се свршује д, и чије је издање руководио А. Бичков, а од .MaTepiaловт. длл словарл древне-рускаго лзнхса ло писвменннмт. иамлтникамт>,“ којејеприкупио пок. И. Срезневски, изишла је четврта евеска (1. св. 2. књ.) до и закључно. Бугарски самогласнпци. — Пз XI. књнге бугарског „Сборника мннист. просв.“ оштампан је важан чланак В. Облака „Приност. KbMT. бглгарската граматика," у коме се говорионосним гласовима и m, о полугласним в и т. и о самогласним л и р у данашњим бугарским дијалектима. Словенска антологнја. — Добро познати славист, нроФесор градачкога свеучилишта Др. Грегор Крек, шгампао је у Штутгарту збирку словенских песама, у немачком преводу, под натписом Slavische Anthologie. На првом су месту — Чеси, десеторица чешких несника с по једном, две или више иесама. 3 . њима долазе — Пољаци, с иетнаест песника и песникињом Маријом Конопљицком. После њих су — Пуси, тј. песме тридесеторице pycicnx несника и несникнње Јевдокије II. Ростопчине; највише има иреведених несама од Нушкина, Љермонтова и кнеза Константина Констаитиновића. На последњем су месту - Јужнн Словени, али само Срби, Хрвати u Словенци, јер од Бугара нема ниједнога. — Самој антологији иретходи врло интересан уредников предговор. Др. Крек нарочито спомнње Дубровник, „Атнну .Тужних Словена,“ u дубровачке песнике Гундулића, Иалмотића u Ђорђића. — Ки.ига нма 246 страна мале осмине, а стаје само једну немачку марку. О стању Босне н Херцеговине. — Под тим именом оглашује нову књигу М. Дер-