Delo

260 Д Е Л 0 тежње и жеље с њиховим радом на светској позорници, као што је то код ШаФарика. Он није само тежио за тиме, да делима својим поведе друге к знању и к образовању, него je радо и у приватним круговима казивао, шта је знао, шта више као да му је унутрашња потреба била своје знање и другима саопштавати. Вешки дух његов просецао је као муња оне црне облаке, који су се вили готово над целом Европом, и за часак је повраћао на прави пут оне велике, али слабије духове тадашњег доба, који би мало скренули. Да, за живота беше његов дух сличан муњи, а после смрти светли нам као сунце, које својим животворним зрацима обасјава све Словене и обасјаваће их кроз сва времена. ШаФарик ће за навек остати узвишена личност, код које се тамни лични интереси, који многог човека заробе, са свим губе спрам оних великих идеала, којима је он био одушевљени проповедник и остваривач. Својим великанима подижу народи скупоцене споменике, али су Словени подобни подићи ШаФарику спомен много достојнији и прилпчнији њему, много скупоценији, који време неће моћи никад порушити, а коме је он сам за живота темељ ударио — споменик од љубави и слоге, од чврсте моралне заједнице словенске. Од овога споменика вечито ће се хорити глас захвалнога Словенства: Слава Павлу Јосифу Шафарику ! Boi. jVU</1.