Delo

402 Д Е Л 0 Коња да јаше Сабљу да паше. А други само Самоћу тражи, И своје срце Молитвом снажи ? Што неки тражи Сунчева зрака, А други опет Ноћнога мрака ? Што неки воли Песме да пева, А неки само Сузе пролева ? Што неки гине, Кад правде нема, А други само Оков јој спрема ? Ја ти то, душо, Не могу знати, Одговор на то Не могу дати. XXXII Ох, што нисам вода она, Што се у њој, дико, купаш, Кад несташна и смеона Белим телом у њу ступаш ! Ја бнх правац свој издао, Ман’о бих се тока свога, Само бих се припијао Око белог тела твога. Ох, што нисам ваздух лаки, Што се чио свуда нађе,