Delo

440 Д Е Л 0 Још нц завршнле последњи стих нису, а прве отпочињу: Орај се листом развија, Сред зиму зелен да буде. Под њег седи Илија, Илија царев терзија: Златне си узде он впје, Сребрна седла он шије, Оче да иде за Јелку, За Јелку добру девојћу; Далек’ су Јелћи дворови, II каљни су вој друмови. Пушке и весели узвици не престају. Певање се разлеже, а „тупан* на далеко објављује да се сватови приближују. У таком расположењу долазе свати пред девојачку кућу. Вратнице су затворене, у двориште не пуштају никога. Преко плота се договараЈу, док најзад младожењин отац ue баци новац у дворпште, тада се вратнице отварају, а девојке које су биле у дворишту, певају: Бре удри вардц девојћо! Јелен ти у двор урппи, Росно ти цвеће погази Бел' ти босиљак потлачи. (Упореди Вук. песме I. 12.) Док се ова несма пева сватовп подвпкују. Хај ! Хију! тако да пе* вачице надвпчу, те да млада не чује. А девојке које су дошле с момком оне певају: Излезни, момо убава ! Војно тп дворе промину. Далек’ ти свате одведе. Неће ти војно, девојћо, Много те друшке кудиле. После овога почну улазити сватови. Напред иде на коњу младожења, коња му води девер и стану пред кућу. Брат или рођак девојчин скине младожењу с коња, и сиусти га на раоник, па га — младожењу после унесе у кућу. У кући на соФри стоји колач и на њему со. Овај се колач зове „бабица*. Сви сватови како улазе у кућу љубе овај леб — бабицу — па се нитају с укућанима. Кад уђе свекрва — мати младожењпна — девојке певају: Свекрвице мила мале. Што иомисли, понесе ли ? Понесе ли снаје ћитку ? Ионесе ли снаје гривне ? Понесе ли снаје прстен ? Понесе ли снаје злато ? ЛСлто злато све ж'лтице ? (дукате.)