Delo

СВАДБА У СРЕЗУ БЕЛОПАЛАНАЧКОМ, У ОКРУГУ Ш1РОТСКОМ 443 Невеста донесе дарове и дарује оца н матер па редом све укућане. Дарује пх; кошуљом, тканицом, чарапама, јастуком. Док она дарује родбпну девојке певају: Дарове дајем големе ! На башту дајем кошуљу, Кошуљу свплом везену, Тканпце свплом шаране. Мајћи си дајем кошуљу ; Кошуљу свплом лреткану, Чарапе свнлом плетене. На брата дајем кошуљу Кошуљу свнлом преткану И тако ређају све укућане који су добилп дар. Сватови се већ почну спремати за полазак, и сад долази веома дирљив тренутак. Млада се опрашта с родбином својом. Впдите брижна оца како своје дете испраћа у другу кућу, у друго село, међу друге људе — онако на срећу, а матп сва уплакана не може да се одвојц од „кућанице“ своје. Зебе клето материнско срце : „какве ли ie среће?!“ лДајој каква обесница путем не учини!“ А невеста збуњена хуком сватовском п не осећа тежпну растанка, тек кад се разлегне глас њенпх плачних „друшки“ груну и њој сузе, а кроз те сузе одјекују тужни гласови девојачки: Оста мајћа без добру девојћу 1 Кој ће мајћп воде да донесе ? Кој ће мајћи ижу да помете ? Кој ће брату тканпце да ткаје ? Кој ће башти кошуљу да реже ? Гајдар и тунанција огласе полазак а девојке продужују: Трава травица, девојћо ! Трава полеже, девојћо! Башти по двори, девојћо ! Мајће под скуте, девојћо ! Брату по раме, девојћо ! Снахи по кајипу, девоЈћо ! Кој ће да коси, девојћо ! Кој ће да жање, девојћо! Млада носледњи пут целива родитеље у руку, девојке певају : Врати се врати, девојћо ! Мајћа тн вика (плаче) девојћо! Башта се срдп, девојћо ! Сестра те зове, девојћо ! Друшке ти жалне, девојћо!