Delo

464 Д Е Л 0 енглескнм, којн „незане* u „гејсхазе“ у саобраћају са странцима нзучавају : „Је ли пстина, да тн сутра остављаш Кијото, п да се враћаш у своју студену постојбину?® Јадница — она je то, дакле, већ знала Шта сад? Лагати није хтео. „Тако је, Најпријо!“ Он то с устезањем изговори, па се маши њезине мале ручице, коју му она невољно пружи. „Поведи ме собом, Ламбере — поведи ме собом у тај лепи Парнз, о којем си ми посведневно причао — —“ Он тужно махаше главом. „Не могу, НајириЈо! Ти мораш овде остати! Та ти би пресвисла од туге за Јапаном, који ово златно сунашце обасјава. Тамо никога нећеш имати, који би те заштићавао и тешио — “ „Та тебе имам тамо ! Само ћу за те да живим, теби да служим, и дан и ноћ да држим лепезу над тобом — поведи ме собом, Ламбере —!“ Требало је само видети, с каквим је cjaj'eM свој’их бескрајних очију она у њ гледала, изричући ову своју топлу молбу!.. Срце му беше дубоко потресено. Тад виде, како Бресон узнемирено тамо амо ходаше, тражећи својега пријатељаНије могао да слаже девојку — морао је, дакле, једном свему учи нити крај и признати јој праву истину. „Не, не, Најиријо! Та ја у својој отаџбини већ пмам девојку, којој сам своју реч дао — —и Она се уплашено отрже из његових руку. Дубоки се бол на мах оцрта на њезиним финим цртама. Сад укочено погледа преда се, и бесвесно јој из очију потекоше две — три сузе низ нежне образе. „Оди, Најирцјо ! — рече Ламбер, иоведав невољницу к чајџиници. Тамо поручи да му се донесе слатко и ватрено пиће „саке*, па нозва иевачице и играчице да с њим пију. И Најирпји беше пружио пун бокал од тога иића. Она га прихвати. па на душак сасу у своје грло ово јако пиће. „Хајд’мо, Ламбере* — викну Бресон својем пријатељу и другу. Овај климну главом па затражи да му овако раздрагане невачице отпевају једну несму, али љубавну песму. „Дјп-на, девојко очију бадемова цвета, Што ти се чело као камелија бели, И што имаш уста, румена као азалеје И косу као пернато лишће бамбусово —“ Само што је Ламбер Кпсаји рачун нлатио, оиазио је да је Најирнје нестало. Зло слутећи, унрави он своје погледе тамо оној путањи иснред чајџинице.