Delo

468 Д Е Л 0 Врло леним колоритом, добрнм цртежима u цзврсним моделирањем. одликује се Келерова слика „М о u d s с h е i n.“ Ha великом и тешком крсту видимо разапету лепу, младу, пуначку и голу женску, обаејану дивним месечевим зраком. Са том сликом није Келер имао намеру да представи жртву нехришћанског Фанатизма, него је тежио, да покаже своју колорисгичну снагу u вештину у извођењу разноврсних тонова. Самакатје изведен готово без погрешке. Сасвим природно су изведени и они разноврсни тонови лене месечеве светлости. која је иала налнце п пуначке груди тога бајног женског створа. Међу Келерове знаменитије радове може се убројати н слика „D i е gliickliche Schvester* (1893). Калуђерица је умрла. Ослободила се овог патничког земног живота. Душа јој је одлетела у више небесне регпоне. Она је срећна — нресрећна Зато је њене сеетре u не оплакују, него јој завиде на толикој срећи. Завиде јој, што се ослободила овог врло кратког и патничког жпвота и преселила се у живот вечнп. Оне јсј завиде на тој срећп и теже — јако теже, да се и оне удостоје тога вечитог блаженства. Најјачи утисак чине оне калуђерице, у црном одеду и белим марамама на глави, што су се искупиле око своје мртве . другарице. Свака од њих држи у руци запахену свећу, а густим. загаситпм димом од тих свећа као да је уметнпк хтео да ирикаже калуђерски. аскетски идеал. Келерова слика „К г е u t z i g u n gu много заостаје од свнх радова,. које сам до сада споменуо. На toi’ слици не опажа се ни најмање онај лепи и снажни колорит Келеров. Цртеж је доста нетачан: моделирање је врло слабо а колорит је доста непрпродан. Како у телу Христа Снаситеља тако исто у гелу оних разбојника, нема нриродне нластике. Та тела изгледају сувише ненриродна н тврда. У телу оних разбојннка каода никада није нулзирао живог. Слика „Е i n Buch« може се с-матрати врло добром студијом светла. На тој слици видиге прави аристократски салон, украшен само свилом и кадпФОМ u скупоценом медвеђом кожом. Две девојчице у врло елегантном оделу, забављају се у томе салону. Келеровамаленаслика ,,Andachtu и акојесувише једноставна, онет је врло интересантна ради свога колорига. Неко врло нежно девојче, еа врло лаким велом око лепе главе, клекло је пред олтаром, да се помоли Богу. Унраво ми је врло жао, што је та ленотица спустила очи доле,; на нисам био кадар, да завирим у душу тог леног анђелка. Па и у најновијој Келеровој слици „Herbst* видимо право уметничко дело. На голим гранама густа дрвећа нија се бледа гола женска нрнлика. То слабо дсвојчс греба да буде символ јесени. А да ли је уметнику пошло за руком, да нам нрикаже символ јесени? По моме скромном мишљењу држим да је умегник одговорио свима захтевима, који се потражују од таке слике. Кад видите оне голе гране, на којима трепери још по који увео листак, кад ногледаге ону сиву маглу, која је као некпм тешким вело.м завила опо голо грање, кад ноглсдате ону суморну прн-