Delo

Д Е Л 0 4 74 Поред Boecklin-a и Hans v. Marees-a може се епоменути u име Hans Т h о m а II ако није тако генијалан, величанствен и узвшиен као ти нрваци немачког модерног с-ликарства, он ie доброћудан, наиван u нежннх осећаја, на зато оиет може се н>ему симнатисатн. Један део његових радова јако нас подсећа на Boecklin-a, а у другом делу својих слика он је остао сасвнм орпгнналан сликар. Ханс Тома родио се 2 октобра 1839 годпне у селу Bernau у баденској Дрној Шуми (Scliwarzwald), као син врло сироманших родитеља, Нрве године свога живота провео је Тома у најдивнијем пределу, у иределу пуном прнродне поезијс и нежне романтнке- Око његове куће простирале су се широке зелене лпваде, кроз које се вијугао брзи поточнћ — ираво несташно детенце, који је жуборио и брбљао покрај цветних обала. Часком се сакрије иза каквог столетног раста или ucпод густа џбуна, после опет пада на точак какве старе воденице. Од злаћанпх зрака дивног сунашца још му једанпут заблистају капљице као дробнп бисер, иосле се скруни са онпх трулих дасака у своје стара корито, те му се брзпм таласићи пзгубс у свежем зеленилу далеких пољана. У местима величанственог мира и величанствене тишине, коју тек ио кад кад нарушавају само сетнн звуци пбпића илн тужна несма кукавица, преживео је Тома све до CBoie двадесете године. Пспрва је он сам учпо слпкати u цртати али при томе није могао добро напредоватп. Препоруком неког чпновника из облпжњег места добије Тома од баденског великог војводе припомоћ новчану, да се може усавршити у сликарству. II ако та припомоћ нпје бнла тако велика, да je могао иохађати сликарску академију, она је опет толико износила, да је могао пелу зиму нровестп у atelier-y немачког сликара W. Schirmer-a, а лети се задржавао код своје куће, где је копирао природу, тако, да ie од нрпроде млого више изучио, него од самог Ширмера. Да би се још боље усавршпо у техничко]' страни самог слпкарства он оде 1867 године у Diisseklorf. 1868 прода неколико својих слика и са тлм новцем оде у Париз, где је провео свега две године дана. Ту у паришком Лувру и код Француских модернпх сликара тражио је Тома свој идеал и нашао га је у сликару Courbet'y. Сасвим радостан u весео враћа се он натраг у своје родно место, где је провео цело лето и израдио досга слика. Те радове изложи још исте зиме у вароши Karlsruhe али критика се неповољно изразила о самим радовима. Тома скупи своје слике н оде са њима у Минхен, али и ту публика није још могла да разуме свеже звуке Томиног говора. Оне слнке, које су критичаци сматралн за најгоре, купи неки Енглез, тако, да је Тома са тим новцем могао обезбедити своје материјално стање. 1874 годинс посети Тома са слцкарем F. Lugo-m Италију. Пз Пталије оде у ФранкФурт. 1875 године носети онет Минхен и ту се унозна са Беклином, алн се ту није дуго задржао него се вратн опет у Франкфурт, где и данас живи.