Delo

ИЗ НАШИХ И ТУБИХ ЛИСТОВА 487 земљишта у Бугара колико је нотребно да она не буде само лепа жел>а неколико младпх и одушевљених људи но u прави политички Фактор с којим нрактична политика може да рачуна. За то бн добро било чути шта мисле о том u ирактични бугарски иолитичарн и саме странке њнхове. Али како је мисао ова и по себп важна н како већ појава њена у дневној бугарској штампи заслужуЈе пажњу нашу, ми ћемо још сад о њој казатп неколике мпслп, остављајући да додније кад и Бугари више о овој стварп иоговоре, ближе п одређеније наше мислн изнессмо. Као што читаоци Ааши внде, мпсао коју г. Ризов истиче наша је стара прпјатељица. Мисао о сложној и заједничкој радњн Срба п Бугара има у нас не само своју историју у опште, него она има тако да кажемо п дппломатску историју, о Kojoi је широј публпци нашој пре крат кога времена саопштио неколике подагке и докуменге г. М. С. Пнроћанац у евојој последњој брошури. Мимо то она је имала у нас н у najHOBuje време својих заступника п у књнжевности и у дневној штампи, — у тренутцима, дакле, кад су врло неповољне прилике за њу биле п !.ад су званичнп одношаји између Србије и Бугарске најмање њој на руку ишли- Најпосле није ненознат ни тај значајан п круиан Факат, како су сви озбиљни политичари у нас, а на по се радикална сгранка, имали u miajy мишљење о оном несрећном рату којц је 1883. год. пролио братеку крв оба народа, п Срба u Бугара. Мпсао, дакле, о зближењу и сложком п заједнпчком раду између Србије о Бугарске у нас је стално и непЈ>естано живела, п ми смо уверенп, да само дајемо израза општем уверењу и мишљењу кад исказујемо: да је она онште достојање наше и да за њу у Србији не треба нарочите пропаганде II нас може само да радује околност кад впдпмо да oua живн и у Бугара, и ако још не знамо колика је њена јачина у њих. Ми зна.мо да је она у оно раније и старије време, пре ослобођења Бугарске, бнла довољно снажна п јака, алн знамо исто тако да је она после уступила место другим, u, ако се не варамо, супротним мнслима. Доцније је она истнна опет искрсавала овда онда, али са слабом и недовољном снагом, ма да јс у иојединих ненрестано живела. Ако би се она сад обнаиљала са првом, старом снагом то бн бнло н значајно н вј>ло добро за нашу заједнпчку будућност. Ми то од свега срца желимо. II ми знамо да та мнсао пма гешкоћа да савлада. Шта више мп налазимо да тпх тешкоћа н незгода има више него што је оно једно, македонско иитање, о коме г. Ризов помиње, да оно не треба да нас од ње уздржава Ндућн иут ми ћемо о том пптању нарочпго да пјшговоримо, те да изнесемо како ми мислимо. да би се оно могло неутралисати н као сметња зближењу н сложној радњи пзмеђу Србије и Бугарске уклонпти. Овде желимо реч две рећп о другим гешкоћама без претенсије да их расправљамо, но само да их овлаш додпрнемо н на њих укажемо.