Delo

?' КРИТИКА И БИВЛИОГРАФПЈА 495 жња ua телесни развитак деце — гнмнастику и затнм на ону децу, која не могу да савладају рад шкодски. На крају ове врло интересне партије говори се н о васпитању женске деце, које заслужује ссобиту пажњу. 4. У четвртој партији овог важног одељка говорн се о штетама које разни занати и разна занимања доносе по здравље човечије. Застуиа се установа занатских интпектора, који he надгледати од стране државе да рад у Фабрикама и радионицама занатским не буде штетан за здравље раденнка. Тражи се да нрн избору за какав год иозив ваља свакп да je нрегледан да лн је душевно u телесно способан за њ. Цитира се закон о занатима у Немачкбј од 1891 год. по коме за децу н жене има ограннчење у иогледу тешког телесног рада. Затим се говори о трајању дневног рада у Фабрпкама н нзносе се одредбе закона занатског о томе. Тражп се да недеља буде дан одмора за раденике. Затим се нзлаже које штете долазе по здравље раденика услед сувнше великог једностраног напрезања телес-ног или сувнше велнке топлоте пли прашине п рђавих гасова у радионицама: говори се о несрећним случајевима, које многн занати за собом повлаче као п о мерама да се ове несреће спрече: цитирају с» одредбе занатског закона о осигурању раденика нротиву несреће која пх је ностнгла, као и одредбе закона о осигуравању у старости, болести u напослетку се у тој врло брижљиво нзрађеној партији тражи да се воде тачни статистнчки нодаци о разбољевању п смргнпм случајевима у разним занатима: јер само гако можемо удесигп u мере да сачувамо раденпке од штете коју им наносе поједпни занатн. У носледњем одељку ове красне књиге пзнесени су саољни узроци 'разбољовању људи. Овде се најпре говори о болестима којима је узрок непогода времена (као пазеб, промрзлост и др.) u клима: а затим се прелазн на заразне — инФекцпозне — болести. После општег ирегледа (шта су заразне болести, како се иреносе, о заразнпм клицама или бактерпјама, условп за заразе н радње, предохране да се заразне болестп не развију, као н мере иротпву зараза и када су сс развиле, разпи начинп дезинФикације, ток ноједшшх заразнпх болести) прелази се на саме заразне болести и ове се опнсују редом. Ова нартиЈа, коју тако мало налазпмо заступ.љсну у књигама ове bjictc, израђена је тако всшго, да њенп аутори заслужују сваку хвалу. Најпре се описују осие по телу човечијем (мале богпње, niajuax, велике (арапске) н средње богпње нли красте) а затим оетале заразнс болестн, од којнх нарочнто заслужују нажње ови чланцп: о богињама и калам.љењу богпња, где се констатује факт, да од како је у Немачкој уведен закон о обавезном каламљењу богиња, ове су посгале гнме ненознате; о врућнци н неговању болесника у овој тешкој болести: о колери н спречавању ове стј>ашне заразе, којом се ириликом нзноси и нскуство стсч. но за време посдедље заразе у Немачкој године 1893, о туберкулози, где је обраћена особпта пажња на распростирање ове ужасне болести као п на мере протпву ње. Најзад