Delo

4 Д Е Л 0 Кад једна судба цјелога je рода, Зар циљ да није,... није једна мета ? ! ...Злосретни раздор ломи корман брода, И вртлог бјесни полету му смета. Једне вам жеље нек у срцу ничу, И једне среће нек’ заблиста зора ; Молитве једне под небо нек’ кличу, ...А Бог је добар,. . још је свему хора ! Авала, Ловћен, Дурмитор н Шара, Ко двије сеје и два брата стоје, ...Чекају слогу браће и сестара,... ...И дуге дане искушења броје. — Прени се, прени !.. Зар још у сну мртвом Сн’јеваш ?,.. а вр’јеме сад је да се моли ; Ту клекни,.. кај се и сузицу проли ! Спљет јТг. |I. ^ЕШЕВИЂ