Delo

24 Д Е Л 0 * * * На источној обади Сињега — Јадранскога — Мора била јо на месту које нас заннма год 656. велика и густа дубрава, која се простирала све до мора. Према њој и не далеко од ње стршило је из мора нешго неприступних гребена Кад су варвари порушилн стари Епидавар (дан. Цавтат). његови су се становници, што их је у животу остало, спаоли на тим гребенима. С овим бегунцима спојиле су се год. 691. неке друге насеобппе римске из Далмације. Враћајући се год. 900. нз Рнма, српски се жунан Павлимир задржи ту неко време, па оставн после себе неколико својих прагилаца н много благо. После тога, српски краљ Бодин, који је већ био освојио сву јужну Далмацију. утабори се у дубрави према овим хридима у намери, да принуди њпхове становннке (Лаузане), да му издаду његове рођаке и земљаке, који су се код њих били склонили. Ови на то ие присташе и одупреше се Бодиновој војсци. Алн по смртп Бодиновој дођу (год. 1111) до сноразума с његовим наследницима, чији се војници настанише ik> дну дубраве, иа полако и постепено прелажаху и на острвце. За тим се насу уска мореузина, те се тако острво здружи с дубравом. латннскп са сриским елементом. Тако је на поуздану римску и грчку културу и просвету дошла жива, свежа српска машта, те нам ЛукариК прича, како су већ у IX столећу Дубровчани невали јупачке песме о српским владарима, и како их је неки неретљански киез с тога много поштовао и ценио. «Такве су песме, вели један дубровачки недагог (В. Адамовић), силно утицале на васпитање и уздпзање знаменитих људи, које је жар домородне љубави пратио преко Сињег Мора до у најдање крајеве.” Код нас се још пије дошло дотле, да се радп иа одређивању генезе и нрве колевке појединих наших народних песама. Кад се томе послу буде стручњачки приступило, опда ће се, мислим, угврдити. да је најлеишима иорскло у Дубровнику и његовој околини. На ову слутњу наводп нас не само ова Лукарићева забелешка, већ и друге околности на којима се ми овде пе можсмо дуже задржавати, оставњајућн њихово проучавање и разматрање онима, који су за то стручнији н позванији. Љубав према домовпни бнла је још у оно доба тако јака у Дубровчана, да су они понос и славу своје отацбине