Delo

28 Ц Е Д 0 дође на ред од Јокајевог „Златног човека” у коме се исмева српскн парод) Са свим је природно да је с овим и овако одгајеним својпм синовима Дубровнпк напредовао. и цветао, како ни једна државица дотле. До највећег свог развоја н благостања доспела је република крајем XV и почетком XVI столећа, и то на основу великог богаства до кога је дошла трговином, главном полугом у напредовању Дубровника. Готово монопол трговања по српским и бугарским, доцније мухамеданским земљама имали су Дубровчани. Смели морепловци и одлични трговци, уз то лаки на учењу источних језика, они су сву псточну трговипу имали у својим рукама Не само да je по градовима на Балканском Полуострву било «дубровачких улнцаи, већ ми у самој Флоренцијн палазимо у то доба знатну «Strada dei Ragusei.” -- Радиност је у Дубровнику са свим природно била јако развијена. Пре но по многим другим западним градовима наилазимо ми овде на творнице новаца, златарнице, стакларе, перионице корала, радионице барута ливнице топова, чииионице кожа, а још у XV столећу сретамо се у Дубровнику с радионицом за математичке и астрономске инструменте, па нам je историја забележила п то, да је Француски крањ Карло IX слао парочите изаслапике у Дубровник да се ту науче ткању, а нигде у то доба иије било вештијих радника у грађењу бродова но овде, те је с тога и подарено Француско право грађанства свпма Дубровчанима, који би се ма где у Француској задржавали, што је за ондашње правне одпосе било од врло замашног зпачаја. Занатн су иоред материјалног благостања доприносили п умном образовању н усавршавању Тако у ирилог овоме тврђењу нмамо једпу закладу пз год. 1502, ио којој некп поп Лука Радановић остаи.Ба дум-Тому, сину нокојнога Вукашина тисак, којим се печатају књиге са шест подунпрача и са свнма словима п дизалпма, који ће се у њоговој кући наћи. 0 јачини опдашње дубровачке цивилизацпје имамо један тачан заппс војводе Соркочевића, по коме је у Дубровннку било толико учених њуди, и то како у латппским и италијанским тако и у грчким и срискпм (словинским) књигама, да се свака породица одликопала по једним научником. Прнмер Миха Працата и Петра Ивежс најбол.и иам јс доказ о богаству Дубровчана.