Delo

ИЗ ПУТШЛКПХ УСПОМЕНА 0 ДУБРОВНИКУ 33 време нечувена безвлашћа није се међу старпм дубровчаннма нашао ни један властољубац да покуша дочепати се власти. У Дубровнику се Коле де Ријензи није могао родитн. Народ је шта вшпе живео тако мирно и уредно, да туђинац не би могао ннпошто приметити шта се збива, кад не би смотрно грађане, којп су, гледајући опасност за отаџбину, ишлп погведневно гомилама у цркву да се Богу моле, е да би иовратио слогу међу властелу. Већ и по овом видите, да је дубровачка аристокрација стајала с народом у другојачим односима, ни ш го је то било по осталнм западним државама. Па ипак под оваквим стањем наравственост је слабила: Гучетића, Кабожића, Бунића, Працата и њнма подобнпх није више било. Алн се по која жишка старог жара ипак одржавала у сепатор (Нико-Никша-Пуцић), који је тешку ситуацију пред пропашћу Дубровнпка обележио речима : „Како не можемо одрубити главе многијем, који су у овој дворани (прилнком већања о предаји к.вучева Французима), тако савијмо се н иротествујмо !и — А колико опет резигнације и господства има у речима, којима је дубровачка властела поздравила аустријског цара, кад је овај, после Бечкога Конгрес.а, дошао првн пут у град. као његов суверен ? ! «Не дођосмо ни из страха, ни с гога што се чему надамо, пред Твоје Велнчанствои, рекао је тада смело цару у очи говорник позване властеоске депутације, «већ ово учинисмо по неумитном мигу судбнне, која нас ie исто онако довела под твоју власт, као што нас је водила и за времена наше славе и величине”. Непријатно пзненађен оваквим неочекиваним поздравом, ћесар је, иричају, остао за тренут узбезекнут, па је онда отпустно властелу с јединим одговором «Ја вас господо сажа.вевам, али — вашн ће синови бити моји војници.” Дубровник је данас обнчно окружио место с једно 6 -- 7000 становника. ГБегова властела je до скора жнвела целибатом, пошто су све наде на бо.ну будућност и на повратак старе славе и величнне изгуб.вене. Он живи у прошлости, која је драга у њему свима: од најстаријег властелпна до последњег Факина. Он је затворен према свима странцима, а ако успете да вам којн дубровчанин братски отворн срце, ви ћете у њему Дело VII з