Delo

113 ПУТНИЧКИХ УСПОМЕНА 0 Д>’БРОВНИКУ Зб за племениту жељу старих дуоровчана да потомци Лазареви и букови жпве у пријатељству, која је тако леио изражена у писму кнеза и већа дуоровачког од 12 децембра 1402 годпне «Ето чујемо, стоји поред осгалог ту. јер Госиодство Ти (Ђурђу Бранковпћу) је с кнезом (Стеваном Високим) и с братом му у размирици, што нам је недраго. Кунемо Вам се, да би нам много милије било, да је међу Вама мир и љубав како ба и требало да буде, а кад би то било, Ви би госпоствовали и чували би земљу у добром стаљу и миру.” Таквим, да их тако назовем „породичнпм” успоменама и уздасима за љнма, не би било краја. Али дубровачка властела и дубровачки народ имају још много снаге. Друкче не би могло ни бити. И они се препорађају, и препорађају се својој старој српској мајци, чије су најмилије и најдивније чедо, н ако мало залутало у туђину, увек и били Они се враћају ономе старом српскоме духу, који их је онако внсоко био издпгао, и ако ie за један мах изгледало, да су са свим угинули. Ту и није било нити је могло бити иравог умнраља ; то је само била тренутна и изненадна забезекнутост и забуна, п трсбало je да се нађе само један човек, требало је да затруби само једна јерихонска труба, те да пробуди успомену на стару славу, па да стари, славни .Дубровник прене из бунила старим жаром, и да новом снагом пође путем, пуним будућностп. Полазећи из Дубровиика. ви ћете с тога са мном свратити к св. Михаилу у Лападу, и ту ћемо клећи, — и иролити топлу сузу захвалностн на гробу киеза Меда Пуцића. Др. ЈА ИЛ. Ј3. рЕСНИЋ 3*