Delo

486 Д Е Л 0 Алп се он, на жалост, не нађе. У скоро после његове смртп Ду бровнпк задеси онај велпкп трус, после којега се впше не могаде ys дићп на виспну. до које се пснео бпјаше. Све је ударпло у назад, na. разуме се, п поезија, која не може цветати, кад народ пропада. Лприка је ударпла у назад ире него што ]е у њој извршено спајање елемената. који су јој бплп потребнп да бп могла наиредоватп u у облпку u у садржпнп. Отуда је она спромаштпна мотпва који покрећу дубровачке лпричаре да иесмом казују што пм је на срцу. Несреће, од којпх нам је народ иатпо, не нађоше одјека у песми дубровачкпх лпричара, п ако смо уверенп, судећи по енскоЈ поезпји дубровачких песника, да су се оне коснуле бпле срца њпхова. Ово долази отуда, што се лиричарп нису могдп са свим ослободитп коввенцпјоналностн, која им нпје дала да песми повере све што им је на срцу бпло. Кад вас ко уппта, норучује 1,1- Бунић својпм песмама („Посвета"), ко вас је створпо, рецте му : један луд у млада сва доба не знајућ шта је труд, не мпслећ до гроба, испразност да му моћ да буде казатп л.увену сву немоћ ку бп пмо тајатп. Сан грло, иитје, ласт ијесни му горигие : он њима даде власт те крила ставише• Овим је рсчпма дивно карактерпсана садржпна песама дубровачкнх лирпчара, те нам ннје тешко ногодптп узрок, због којега се њпхов утнцај нпје простпрао даље ван круга самих иеснпка п њпховнх нријатеља. А огранпчена по утпцају, она је могла напредоватп само дотле. докле је у Дубровнпку погодаба да иеснпци лшве овако безбрижним жпвотом, који не зна шта је труд, него само мпслп на љубав н слатку доколпцу, зачињену впном н весељем. После ово неколпко речи о свему што је помагало или одмагало развнћу дубровачке лирике. мислпмо да ће битп јасно, зашто мн не држимо да само љубав ирема старипи даје овој Антологији вредност. Ми бис-мо ради бплн да се она чешће и пажљиво чита, јер смо уверени, да ће сваки, читајући је, имати у чему да ужива и чел1у да се ноучн, п за то је најтоилије прсноручујемо својпм читаоцима. Управа Српске Књижевне Бадруге нпје могла наћи за ову Антономију бољега пздавача од г. 1Ј е ш е т а р а, који је раније нзда1Бем Горскога Вијенца дао одличну сведоџбу о својој снреми н умешности за оваке послове. •t* После Антологије Дубровачке Лирике в]>еди нарочито истаћи но знатн роман 1,1 о р џ Еднјота Водениг^а на Флоси. 0 њему не мислимо ошиијншје говојпгги : од те нас је дужности ослободио сам прсводплац леним нредговором, у коме је кратко а језгровито обележио главне црте из живота 1,1. Блијога, њен значај као писца романа, и добре стране ко-