Delo

ГУСЛАМА Сјајни храме, у ком' Србин чува Своје име, свој аманет свети, Ој вн, гусле, од јавора сува. Вашем звуку моја душа лети ! K’o благослов, што са неба бдије, Он је сила, што ми срце жари; С танкчх струна, кад се небу вије, Чујем усклик соколова стари . Чујем гласе са Косовског гроб.ва, Што их тајно свете сјенке зборе ; Чујем јаук потиштеног роб.ва, Коме ране све бивају горе. ♦. У њему је све, што Србин жели, Јер у же.Би српској се н заче; Је л’ весео, Србин се весели, А кад цвили, тад и Србин плаче. •Он je душа, којом Срби дишу II' вјекови српских ноко.вења ; Он је књига, у којој се пишу Наши јади, наша искушења... Он је слово, што лети братпмством. .У коме се српски гениј буди; i*