Delo

11 Н Е П М А Р И покривена лешевима. Још овде онде по који рањеник боно јекне, али и тога у скоро нестаде под ударцима кундака. Све се утиша. Нема ноћ поново се зацари. — Зар никога живог ? — упита Саид Селима , кад овај дође и јави колико је ђаурских лешева нађено. — Никога ! — одговори Селим. — У потеру !... гпта чекаш ?! — Наредио сам коњици да крстари и хвата. — Не допада ми се ! — рече зловоњно Саид. — Ова Фукара још живи. Она има још духа и поноса. То треба уништити, сатрти, смрвити !. . А шга је с мостом на Морави? — Наредио сам Хасану да га заузме — одговори Селим. — Да се ниси шалио главом ! — Учињено је све што треба. — Је ли мост читав ? — Још не добих гласа. — Постарај се да што пре сазнаш. Вал>а нам хитати. Мораву треба што пре прећи и мост заузети. Да не беху у разговору. мож’да би у тај мах чули неки потмукли тресзк, који долажаше са Мораве. — Ако ли мост буде порушен?... упита Селим. — Газићемо! — одговори Саид одсечно. — Тешко ће бити. Морава је брза и дубока. Ноћ је као тесто. — Чинићемо што буде наређено — одговори Саид. — Ја одох да јавим везиру, и да потражим даље наредбе. Ти похитај на Мораву. Разбери шта је с мостом, па ми јави. Саид ободе коња и оде. Селим се упути Морави. Тек што беше измакао један километар, а неки топот допре му до ушију. Он заустави коња. Топот постајаше све јачи. То беше гласник са Мораве. — Шта је с мостом ? — упита га Селим. — Порушен — одговори гласник. — Шта ? Порушен ! ! — Да. Ова вест Селима збуни и потресе.