Delo

16 Д Е Л 0 м.Бишгу и газећи мртве и рањене. Чета не клону, нити се маче с места. Њени редови постајаху све ређи а. ватра све слабија. Турци беху сасвим близу. — Натраг !.... На вис ! — загрми војвода. Чета се диже, и, обарајући час јачу час слабију ватру, одступаше лагано. Војвода беше пред њом. Он је храбраше и сокоњаше. Узиђоше на вис. Ту се прикупише и стегоше као зид, Војвода прегледа чету. и, кад виде само половину, задрхта и уздахну. Турци продираху стално. Бес се у њих распали. Јуришаху као бесомучни. Заузеше шумарак обиђоше урвину, и пођоше на вис. — Држ те се, соколи ! — кликну старац што га грло доношаше и истрже пиштољ иза паса. Турци нагрнуше као вуци. Полетеше на вис. Осуше ватру са свију страна, халакајући бесно и помамно. Војвода се обазре лево и ужасну се Турци беху на вису и осуше ватру с бока. Наста поново окршај. али овај беше кратак. Срби одступише десно према Морави. Турци нагошо за њима, ломећи се преко лешева српских. Борба се примицаше крају. Плотуни српски све ређи и слабији. Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче. Борба се сврши. Турци освојише косу, али никог живог на њој не нађоше. Што беше рањено и још живо остало, исекоше и кундацима премлатише. Добро, које Ј\е се вратити Велики везир Рушид-паша, издаде заиовест, да се Мораво пређе и дање операције према Крушевцу предузму. Селим се беше постарао за мост. Радило се целу ноћ. Неколико дубова беху одсечени, саставњени, поиречним гредама утврђени и у воду спуштени. То беше сплав. који крајевима својпм удараше у обе обале. Овај сплав, добро утврђен за обалу, имађаше да нослужи за привремени мост.