Delo

24 Д Е Л 0 Један од ових храмова, из којих имађаше да васкрсне слобода Српског Народа, заузима важно место у историји Србије након несреће 1813. — То је Свето Бдаговештење, манастир трнавски. У питомом Драгачеву, тамо где се свршавају окомци питоме Јелице, лежи село Трнава, на два часа далеко од Чачка. Близу села, међу брдима, у шуми, скривен и усамљен, стоји манастир Свето Благовештење. Овом манастиру би намењено да доведе у везу и зближи два важна догађаја из новије Српске Историје: да годину тринаесту веже за петнаесту, да ропство скрати и учини да слобода што пре засија Овај манастир српски као и многи други, нема видљива блага. У њему је све просто и скромно. Али имађаше нешто, што беше узвишеније и драгоценије од сваког вид.вивога блага, што је сваког Србина обрадовало, уливајући му наде на боље дане. То беше блага вест. Благовести су нада срећнијих дана, лепше будућности, бољег живота. Бог се брине о народима, као што се отац брине о својој деци. Он их кокњава, али их не упропашћује ; он их доводи у искушење, али их добру учи. Кад у Србији иосле несреће 13. би порушено све што дотле беше сазиднно; кад српским народом овлада страх и ужас; кад бесомучност турска пороби и у ланце спута хиљаде невољника ; кад процвиле све, па и дете у утроби материнојкад помоћи ни с које стране не беше, и кад сваканада беше ишчезла: Бог се смилова на измучени Народ Српоки. Он изабра манастир Благовештоње и рече: да из њега изађе Блага Вест. И ова реч беше моћна. Она поврати изгубљене наде, дошаптавајућп свакоме : Још живи дух слободе ! ♦ * ★ 0 Малој Госнођи, 1813., у манастиру Благовештењу литурђија боше зором одслужена. Народ је већ излазио из манастира и разилазио се кућама. Игуман Пајсије и отац Ђенадије изиђоше последњи. Беху зловољнп и тужни. Изишавши из манастира, скренуше десно