Delo

33 Н Е И М А Р И — Кога си позвао ? Игуман извади једно нарче хартије, разви га и прочита ова имена: Хаџи-Продан, Обрад Момировић, Аврам Лукић, Василије Јовановић... — Из Лопаша — прекиде га Димитрије. — Из Бирче. — Даље. Ђока Протић, Максим Рашковић, Алекса Поповић из Субјела, Михаило Радовић из Равни, Јосиф .... и Јосиф Алтобабић. — Свега ? — Један, два, три..,. свега девет — одговори игуман и предаде хартију брату. Димитрије узе записку, прегледа је и врати игуману. — Мало је. — ТТТто? — упита игуман. -— А камо ти Манојла из Горачића, па Рашића из Ласца, па Василија из Лопаша, па Ранка из Самаила ? Игуман га посматраше. — Па Станка из Бањице — додаде Димитрије. — Држим, да није потребно — одговори игуман, па сави записку и стрпа је у џеп. — Ако се што реши, лако ћемо позвати и остале. У том се отворише вратнице. Димитрије се диже и наже преко доксата. — Аврам из Заблаће ! — рече он и стрча низ степенице. — Почели су — прихвати игуман, па се диже и пође за братом. Отац Ђенадије остаде сам на доксату. У рукама му беху бројанице, а у глави читава поворка мисли. Он готово и не опази шта се око њега деси. Кад се вратнице по други пут отворише, он се прену, погледа у двориште и полугласно рече: — Хаџи-Продан ! * * * Ноћ беше освојила. У једној манастирској одаји, пространој, а слабо осветљеној, сеђаше на миндерлуцима повећи број људи. Имена њихова позната су нам. Неки од њих држаху чибуке и пуштаху Дело XI 3