Delo

Д Е Л 0 498 потврдити, да је најновија полптика турске владе онаква, какву је ппсац хоће да представи, јер је она таква била п у раније доба, па то ништа није сметало добрим односпма нзмеђу Турске п Бугарске, којима се Стамбулов умео користити и пзрадити, да се царском прадом од 1894. годпне све те сметље уклоне п да се добцју берати за нове владике. Та ирада до данас није другом замењена. Па и најновије одликовање егзархпјскога владпке као да не нде у прнлог пишчеву тврђењу. По оно мадо примера, којима би се хтело да иокаже, с каквим је тешкоћама скопчано добпвање Фермана за зндање школа, не може се крај горњих прпмера закључивати, да је целокупна политика државна уирављена прогиву Бугара, јер се могу лепо објаснити познатом поткупљивошћу турскога чпновннштва. II што је врло важно, из најновијега доба писац ннје био у стању навести прпмера таквнх сметња, ма да би се, иосле оних устаничких упада, могло очекивати, да ће пх бити у великом броју. 2. Иисац је, као што већ ргније наиоменусмо, иревидео, свакојако намерно, примере, пз којих би се видело, да се ове сметње нису стављале само Бугарима, него и другим народностима, које живе у Маћедонији. Нарочиго је много примера, из којпх се впди, да су ове сметње чињене у много већој мери и на много више месга Србима. Ј читељи српске народностп махом су свршени ученици учитељских школа, са спремом много јачом од оне, коју имају учптељи бугарски, па нм онет све то нпје иомогло, него су морали полагатп исгште пред муариФ-комисијом. II баш су им у то доба чињене огромне, управо несавладљнве преиреке, јер је тадашњи муариФ за косовски внлајет, ноткупљен од сриских непрпјатеља чинпо све шго је могао, не би ли само зауставио отвораље срнских школа. У овом би ногледу бпла врло поучна ,аФера са школом у Куманову, кад бнсмо само пмали места да се о томе опншрннје разговарамо. Треба се само осврнуги на битољски вилајет, па да се сваки увери, како се тамо систематски гони сриско име и спречава отворање српских школа. Становнпцп тога вилајета, кој-и се осећају као Срби, годпнама се већ уиињу из свих сила да добпју допуст отворати своје српске школе, н ннкако у томе да успеју : грчке нм владике отказују иомоћ, коју би нм дужни били указиватп у овом иптаљу, да им нпје више стало до грчке „народне идејеи, него ли до нравославне пм насгве словенске ; турске их нак власги неће да чују, а ако су иснуњавали увек све прописе, које закон о томе прописуЈе. На молбама, којпма су тражили допуст за отворање срнске школе, иотписпвало се н внше од 80 кућних старешина, а често пута н целе ошнтнне, иа су оне опет иропадале. Кајмакам нли не да „мазбату“ да нм јс школа донста потребна или ако код њега иродру, наседају код мутесариФа, који неће ту мазбату да нм нотврди, те ни муариФ не може да изда „русхат-наме“. К010 треба да нотпише валија, па тек да има вредностн. Слате су, да би се овоме спречавању доскочило, молбе са стотинама нотписа чак у Цариград, на опет никаква усиеха. 11з Цариграда Је иреиоручивано валији, да зацовољн захтеве рајине, али је валија неирестано одговаЈ>аог