Delo

Б Е Л Е Ш К К н,у сроднија с „ако« него „нека.“ Писац мисли, да је разлика изме!,у „ако“ и „лик‘ у том, што је „ли“ позитивније, а значење му одређује овако: „прихваћам да“, н нр. Мислиш ли (= прпхваИам јп мислишЈ ме мртва ножалити, пожали ме док сам у животу. Н. Посл. Нанокон се доказује, да су и упитне и неке друге реченице са „ли“ за нраво хицотетичке. — — У другом делу расправе исиитујо се значење и употреба кондиционала у реченицама, о којима се говорило у нрвом делу, те се доказује , да је и у тим реченицама кондиционал управо нретерит футура, а у другима (навластито у хипотетичкимј нретерит нерФективнога презента. Све се пак то разлагање иотвр1>ује обиљем нримера црпених готово само из народних умотвора. КЊИЖЕВНОСТ Летонис Матице Српске. — За ову гоДину изишла је и трећа свеска — 187. књ. — Летоииса Матицс Српске оВе садржине: „Српски одзраци из румунске историје“, историјска студија Чед. Мијатовнћа (стр. 1—36. МијатовиК се у овој расправи труди да пзнесе оне моменте из културне, црквене и државне историје румунскога народа од XIV па до XVII в., у коЈима се јасно огледа утицај српски. > прцчању нарочито се нодужс задржао на цон Никоднму, осниваоцу манастира румунских Прислона, Мотра, Водица и Тисмана. Саопшти и две листине у препису, од којнх је она Сибињанина Јанка из год 1444. сад први пуг штамнана, а она Друга, деспота Стевана Лазаревића — из год. 1407. но нагађању Мнјатовићеву — сад првп иут потпуно штампана. За чудо да Мијатовић не сномиње Руварчеву расиравицу о поп-Никодиму која је штампана још 1888. у Јагићеву Архиву -- XI 3, стр 354. до 363.,а она би му у многом могла бити од помоћи; уштедила би му труд н спасла би га од неких ногрешности у чланку); „Успомене из нашег црквено-народ. живота“ одд-ра Теодора Мандића (стр. 37. — 76. Овде је први део од год. 1840. —1861. „Успомене“ имају пнтереса, јер нам дају лених дата из живота црквенонародног с оне стране Саве и Дунава као н. нр. о избору Рајачићеву за митронолита па натријарха, о премештању владике Платона Атанацковића са будимске епархије на бачку, о синоду од год. 185А кад су изабране четири владике, и т. д,); „Толдијиаа љубав« спевао Јов. Арањ , цревео Змајова (стр. 77.—115. — Од познате Арањеве трилогије о Толдији добисмо ево у нреводу Змајеву и средњи део, који је Арањ нанисао тек у старости својој, те тако имамо целу трнлогију Арањеву у преводу. Преводећи овај средњи део, Змај није на жалост све у стпху превео; иревео је у стиху само оно што је романтично, а остало је у кратко у прози казло. Тако од 27 китица , које су у овој књизи Летописа штампане, у прози су120до 127, 139—169 и 171 -254.); „Писма Ђуре Да513 ничића Јовану Бошковићу“ са допунама за штамну приредио нроФ. Ђор^е Магзрашевић (стр. 116.--137. — У овој је свесцн штампано десет Даничићсвих иисама из године 1853.- 1856 с исписима из неколиких писама Бошковићевих. II ако не све ово десет писама, инак нека од њих има ју вредносги); „Јесен,е елегије“ од Јов. А. Дучића (стр. 138. -143. — Нод овим натпислм шт^мпано је девет несама). У одељку „Кн.ижевност' ирво је чланак Тихомира Остојића „Препоро1р1Ј наше књижевности“, реФлекс»је и напомене (стр. 144.—157. - У кијевском журналу „Университетскјл Извћст1ии за 1895., св. за новембар, штампано је иристунно предавање А. Степовича „Борвба н смћна главнћишихн теченш и направленШ вв новон сербскои словесности“; оно је и изазвало у главном овај Остојићев чланак, који нма у првом делу ове иододељке: Покрет на западу XVIII вијека. РеФорма језика и правоииса одјек н знак новога времеиа у православнпх Срба. Језик и правопис старе књижевности. Књижевни иокрет ме!,у угарским Србима. Карактер нове књижевности. Замршај у књижевмом језику. Немоћ довуковскога доба да га ријеши; а у другом: Претходници Вукови: Мркаљ, Милованов, Коннтар. Оцјена Вукова рада А. I. Степовича. Напом не к тој оцени. Пријепирка Вукова с Вндаковићем. Погледи Видаковићеви на књнжевни језик. Вукова основа у стварању књижевнога језика. Његова снага. Откуда толики отнор. Руски приговори. Главне карактерне црте наше књнжевности. Вуково доба. Поглед у будућност. Чланак је овај писак јужним говором.Ј; за тим су ова четири реФерата: Р. Врховца на А. Гавриловића „Деспотова властела“ (стр. 157.—163. - РеФеренат се похвално изражава) и Нушића „Приповетке једног каплара“ (стр. 163.-163. — задовољавају реФерента), Ст. Милованова на Рокнићеве преводе Шрама и Шпслера (стр. 165.-171. РеФеренат налази да је неподесан уџбеник „Математика“ Шрамаи Шислера) и Јов. Јанка Кнежевића на прв\ свеску прве кп.иге Басаричкове РеЈа^оЈДјвке епе1к1оре(Пје (стр. 171.-174.). На крају ове свеске ,,Летониса“, на стр. 175.- 183., записник је књижевног одељења од 21. октобра 1895 године,- ту су штампмнп реФерати Грчића и Милутина Јакшића на ова нозоришна дела која су била стигла на расписане награде из Фонда .Тов. нл. Наке В. С. Мик.тушког: „Народни посланик“ шаљива игра у три чина, „Кућевни пријатељ“, шал.ппа игра у једном чину и „Тетке“ шаљива игра у три чина. Према реФератима није ни једна ова шаљива игра награђена. Новосадеке новине јавл.ају даје ових дана изишла из штамне и 188. књига „Летописа.11 Списи напгтампани овога месеца у државној штампарији. — I. Ењиге: „Словарпца за ученике I разреда основ. школе.“ Саставио Мих. ЈовиК, учитељ. 8-на, стране 1.—24. (с многим цртежпма и сликама). —