Delo

Д Е Л 0 46 Ну нема танвог друштвеног Феномена, ко]и би имао само добру страну, ту је увек и сенка њена, — рђава! Који се сав преда корпоративном животу, а овај пак увек стоји под заштитом кога од аугоритета, тај се одриче свога нндивидуалног развића. У истсрији светској провлачи се као црвен конац тежња личности да се отме од утицаја природе и стега ауторитета, да да маха својим личним правима и илузијама, и опет неодољива потреба ауторитета ! Р1ндивидуализам и ауторигет то су два полуса, између којих је текао историјски процес и тећи ће. Наћи ону неутралну зону, где се они мире и трпе, до сада није успело човечанство. Увек је један или други принцип био надмоћнији ! Ко још као одрастао младић стоји добровољно под туторским надзором својих родитеља, тај ће у и зрелим годинама бити дете. Ко у детињско доба није запамтио бригу и надзор ста ријих, већ се још онда осећао као једно Ја, тај ће се, ако не спада у регистар „рђаво васпитаних“, осећати изнемоглији у зрелим годинама за борбу и живот. Исто је то и с друштвпма и с народима. У младости једнога народа и друштва аасо лутна власт ауторитета исто је онако потребна као што је у доба зрелости непотребна. И европско друштво крајем средњега века осећало се већ одрасло, да су га стеге ауторптета спутавале да се креће у напред. И оно је — како се то каже — стресло „окове” ауторитетета у областн материјалног жнвота, што је један сталеж, трећи, који је дотле политнчки и економно потчињен био, сада постао тај, у чије је руке прешло богаство, и што се сада под богаством разумевало не вншс земља и баштина већ покретно имање, капитал, новац; а у духовној области, што се северна Европа побунила противу злоупотреба католичке цркве — у реФормацијн. Како је личност трпела под притиском ауторитета, то је п ова победа над њиме у духовној и материјалној области жи* вота, значнла п победу индивидуализма, значила ослобођење лпчности и задобивање њених права. Само зато што је влада ауторпгета у свима областима живота била свемоћна и што је њен притисак ностао као олово тежак, н нобеда индивидуализма била је свестрана п потпуна. Да би се, дакле, данашњи индивидуалистички дух разумео, треба познавати прилике које