Delo

НЛУЧНА ХРОНИКА 51V* фузулинска Фауна у Коринту и вероватна маринска Фауна у Босни и Хердеговнни могли би нослужити као доказн за егзнстенцију једног маринског басена, којн се протезао од Балкана, Баната и Семерннга до Пиринеја у долини Ебровој. Осовина Ценгралне Европе представљала би нам северну границу, до које је ово Јужно Карбонско Море допирало. Само местимице на Централном Нлатоу налазе сс меридионални канали Карбонског Мора. Овн нам канали представљају нраве почетке интереснога верпендикуларног орографског спстема на оншти нравац европских планинских ланаца, који се у потоњнм нериодама још јаче испољава. Најносле из радова Фрехових познато је, да нрво изднзање на месту где су даиашњи Алии н Пиринеји датује од краја примарне перноде. Из свега овог може се закључнти, да су већ на крају прпмарне нерноде постојале свелипнје директиве у Француској, а п у Средњој Европн, с том разликом, што Алписка линија има још нросте контуре, по којима се још ништа не нознаје од девијације Карпата н Аиеннна. Може се рећи, да је бар Француска била образована већ ири крају прнмарне перноде, осем неопредељеннх граница на северној страни. Формирање европског континента ннје било непрекндно, као образовање Сев. Америчког континента. Докле у Америци Алеганске планнне остају стално као база за дсфиннтивно нарашћење старог језгра; дотле у Европи ово старо језгро тоне у море за време Секундарне Периоде и створене геолошке директиве, које бн требало да су параштајне зоне бнле, остављају на све стране по више или мање издубљеним заливима н руканнма морским маринске творевине. Осем појаве Атланског Океана и неколико енергнчнпх покрета у Алпима и Пирннејима за време Горње Креде, може се рећи, да је Секундарна Периода била периода мира и ирииремања. Тек с Терцијером настаје нова Фаза у исторнји европских ланаца. — За време Флиша почињу најенергичнији орогенски покретн; тада су јасно испољили: Пиринеји, Алпи, Карпати и скоро сви осгали данашњп високи иланински ланци. Најновија периода карактернше се гиме, што су велики покрети ирестали у алпнским иределнма, као што су раније престајали у северним иределима и што се покрети, као н седиментација постепено сужавају на данашњу медитеранску област. — Ако се меднтеранска депреспја продужи кроз долине Еуфрата и Гангеса, преко Сундског мореуза с једне и нреко Атланског океана, заливом Антилским н кроз вулканску област у Панами до обала Великог океана с друге стране, добили бисмо зону моћних нокрета за најмлађе и данашње време. Интересни су случајеви, које ВеНгатI наводи за најновије нокрете у овој простраиој зони. Тако спомиње, да се на острвима ВагћаЈоз и Суматри иалазе слојеви с радиоларијама, које сс но данашњим мерењима находе на дубипама од 3—4000 мет. Ове су радиоларије врло сличне рецентним, а с њнма ,је нађен н један јеж. који живи такође на истнм дубинама. Ио томе бн овде бнло вертикалпо издизање од неколико хиљада метара. Даље наводи у подножју брда св. Пдије на обали Аљаеке данашњу Фа-