Delo

530 Д Е Л 0 Саму главну ствар приказао је нисац темељно и исцрпно, нарочнто ослањајући се на рад Ст. Новаковића у VI св. „Годишњице НцколеЧупића“ (.Хералдичкн обичаји у Срба“ 1884). Ту је показао и везе између старе српске н угарске државе, и шта је била стара Трибалија и како између ње и старе српске државе нема ничега заједничкога. Даље ће читалац наћн каквим се чудноватим начином Трибалија почела мешати са „Србијом“, тако да су у један мах оба та имена најпре грчки, па после други књижевпици иочеди заједно употребљавати и мешати. Још има изложен постанак измишљених и лажних српских грбова, па и овога „трибалнскошумадиско-браничевскога.“ Свакоме ће јасно бити да Трибалија није ни Шумадија ни Браничево ни у опште икаква полптичка творевина српска, даље да Трибалија не само није имала грба, јер га тада нико на свету није имао, него да пикаква земља у онште није никад онаки грб имала какви је овај о коме је реч. По Новаковићеву, и Руварчеву, мишљењу тај је грб измислио Навле Вптезовић и објавио га свету 1701, те је од тада прихваћен као истинит најпре од учених људи, па од политнчара, и српских и угарских. Писац је чињенице, које износи, већином потврђивао нсписима нз позпатнх дела, и могло бп се само бојати, да оно, местимнце превелико, обиље не одбије понекога читаоца којн воли сређене и прекуване ствари. Доиста не зна човек чему су били потребни онолики исписи о Трнбалима п њиховој народности, кад се у већини само једно исто нонавља; нарочито је тешко имало места оно набрајање па нобијање писаца који мисле да су Срби трибалски нотомци: довољно је, на послетку било у каквој белешци наноменути да има и такога мишљења. Неки су, истина не многи, псписи из писаца чак остали непреведени, и то може још внше отежати књизи ириступ у шире редове а с тим и успех који је писац желео. Са своје стране рад бих био да врло занимљиви и поучии садржај ове књижице освоји пажњу читалачку, те да се тако што даље распростре још која искра научне светлости. Л>. Јовановик Гроф Л. Н. Толстој. Најновији снисп, аревод с руског Београд, штампарија код «Просвете »> 1895. г. Стр. 63. Цона 50 пара дин. Толстој прекида као романист, да настави као Фплаптрои. Ношто је дуго ироучавао људске душе , овај велики уметник лаћа се да их избави тово сав рада снагу једнога човека, као што је наставничка служПа у средњој школи у Београду , може озбил.но замерати што није узео иницијативу и урадио некаке ствари које с н.еговим нослован.ем немају никакве везе. Па ипак је то урадио према мени један ненознати госнодин у „Малим Новинама14, и то прихватио Госп. Руварац!