Delo

15 МУХАБЕТЛИ-ПИСМА Је ли за сад доста, мила бејаз^-кадо ?... Опрости ми, Српкињице моја, што те назвах кадуном ! Валла’ и билк’, то је од мила! Верујеш ли ми ?... У другом гшсму причаћу ти о к'з-бакмаку3) једне младе ханумице, па лосле о свадби, а безбели ће ме звати на све редом Радујеш ли се ?... Што питам ? Која девојка не воли да јој се <ј свадби прича: махсус (нарочито) овако, како ће причати теби А^Смарта 18** у Нишу. твоја Ј. ПИСМО II 1^’3-БАКМАК (УГИЕД) Севђули-к'з'м (мила дввојко) Родило се сунце јарко : ја сам устала, умпла се хладном водом са брзе Нпшаве и хитам да ухватим булбула, чији ми глас дирну срце још у рану зору. Не ухватим ли га брзо, вајбана (куку мени) — одлетеће ми! — јер тај булбул хитрих крнла и теби мила гласа — мисли су моје Е јес, вала, не седнем ли за сто у са ату овом одмах, изгледаћеш, чини ми се, моје мухабетли-наме3) дуго, дуго. У прошлом сам ти писму говорила о лепоме Нишу нашем и о доброј старој Нишлики, милој Српкињи, што нас онако лепо, право српски, дочека и угости ; а сад ћу о булама, женама и кћерима овдашњих мусломана. Одмах ћу сада почети, кз’м, о њима и, као што ти обећах, о свадбеним адетима њиховим. Прво сам се упознала са харемом4) старца Бећир-бега. Кућа му је честита, једна од најчеститијих турских кућа у Кишу. У њој је старац, бег, заповедник, а сви његови укућани, од његове старе хануме до мале му унуке Алисе — коју ја волим исто као и она мене — слушају га, поштују, па, богме, и боје га се. Зар би његова ханума учинила нешто што бег не воли? Зар би му кћери и снаха метнуле на главу јашмак пре него ') бела. V углед. V драго п пријатељеко писмо. *) харем, турске жене.