Delo

темена и седне наспрам њих. Хануме је гледају : ако им се до падне, пију ка’аве полако, да би је задржале дуже, не допадне ли се — брзо ; девојка, шерет, позна, па хајде напоље, не са чека да их испрати А хануми, ко]а има сина за женидбу, сло* бодно је свуд ићи. Где год је девојка на удадбу, да прилупа дланом или халком на каиији, отвориће јој се, неће јој се рећи јасак (забрањено). Овде девојка бега кад јој се дође на к’збакмак ; а тамо чак тражи ђувегијин сурет (слику), неће да пође за невиђено. У том разговору већ бесмо у предсобљу. — Бујурун’з, хан’млар’м (извол’те, госпође)! повика нам једна млада женица излазећи из одаје. — Хаирли-олсун (нека је срећно)! чу се са усана Бећирбеговицо, Скопљанке и Алисине мајке. — Алла’-рази-олсун (да Бог да)! одговори млада, а у исто време и једна четрдесетогодишња, омалена, пуна, плавих очију и пријатна лица ханума; и она рече : бујуруњз ! и њу хануме поздравише са цхаирли-олсун”... Па и ова одаја, у коју нас уведоше, као она старе Нишлике, имала је свој шарени таван, долапе хамамлук; ниске миндере, црвену чоху, шарена шил>тета и ииротски ћилим. У једном углу некакав сандук обавијен белим чаршавом представљао је сто. На том назови столу разних је ситница: кутије за палидрвца, иоднизане белим и зеленим ђинђухама; на шареним чашама заклопци израђени су берлинском вуном, која иредставља траву; у трави је жута канарија.1) очи су јој од црних ђинђухица, кљун од жутога воска. На зид је прислоњено иоголемо огледало; пред овим је друго, мало, у облику срца, а крај њега је чести Филдиш-чешал>. Насред собе стајао је велики бакарни мангал; у пепелу му заиретано зелено, земљано ибриче. Крај мангала, на гшслужавнику, сва потреба за каву : две шарене кутије, у једној је кава а у другој шећер; шољице, зарФови, кашичице и од некаквог.ч жутога мотала џезвица таман за једну каву, јер код њих се за свакога госта но на особ кава кува. У ове хануме беЈаху шаренији раФови но у старе Нишлике. На рафовима ]е било пуно сребрних зарФсва и шарених Филџана, а у ћоI) Каиарина.