Delo

(а 1а Ђапџие), рукова се. Све више, сироче, дрхти, све јаче, пембе-гонџе,1) румени; а ханума : — Седи, кузум (јагње)! Имаш ли у бакчи много зумбула? Јеси ли сејала цвеће — невруз-султан ђелди, ђечти (младенци дођоше и прођоше)? Седе у једном крају одаје на шиљте смерно, девојачки подавивши ноге нода се — н одговори тихо, стидљиво : — Имам. Сејала сам. Скопљанка не скиде очију с ње ! Лице јој биваше све ведрнје, очи веселпје. Разговараху се хануме тихо, не утичући једна другој у реч. Послужише нас ра’ат-локумом, кавом и цигарама. Каву је кувала Хајријина сестра онако, као што рекох за сваку ио на особ, сипајући топле воде у џезвицу (из онога зеленога нбричета са мангала), пошто је метнула у њу кашичицу каве. Сва беше аџи (горка); веле да је аџи-кава саба’иле много добр а за стомак. Послуживала нас је лепа Хајрија. Још се мало хануме иоразговараше, па устадоше, завише се; иомагала им је домаћица и кћери њене. Похиташе испред нас и зауставишо се до степеница: овде им гошће рекоше : «Алла’-еманет-олн’з (Будите Богу аманет)!” Овде оне гош^ама пожелеше : «Ђул-’ле. ђул-’ле гидес'н’з (са смехом да идете)! Ђене ђелн’з (опет дођите).” Пустише нас напред; иђаху за нама чак до средњих врата, што предвајају предње двориште од онога пред кућом. Пожелеше још једном «са смехом да идемо* — вратише се. Чим приспесмо Бећир-беговој кући, и каде се развише, поче Скопњанка мило.м братанцу свому : — Аман, Али, аман, џанџаз м, кад бп знао каква је ћерка бега ЈуоуФ-бега, рекао би нам још овога часа — хоћу је. — Да јој видши меко и бело као карчичек2) лице, па бадем сурмоли а плаво као зумбул очи, да проучиш из очију •) Руменн пупол.ак. -) Снег цве!|е (внсибаба).