Delo

ННСМА ИЗ НИША 5 Бећир-бегов харем није леп, али је веома пријатан; дочекивао је с истом љубазношћу сироте кадуне , као и хануме нишких бегова. Кад се све искупише, рече им Бећир-беговица : — Која ханума жели да се телеише, нека похита малој •одаји, тамо је Акиле-ханум. Устало је десетину младих и неколико девојчица; оскакуташе старој Акиле-хануми. Простираше се једна по једна на шарено шиљте. окрећући лице горе, према Акили. Стара их је прво набелила а после им ређала сјајави тел и ђелин-пули (невестина пуца) по челу и обрвама. Унуци Бећир-беговој и њеним другарицама, младожењиним рођакама, не нашара само чело и обрве, но и образе. Нред само подне дођошз чочеци; и они ће с јенђама Хајрији. Код Бећир-бегова харема остала сам мало, па пожурих преко Нишаве. Затекла сам нагиздану Хајрију у предсобљу с другама њеним Накићена је више но икада, а трептави елмас са њене челенке надметаше се са зрацима мајскога сунашца. (И сад беше на њој туђе рухо.) Изнад коврча прикачена јој за косу некаква исписана хартија, изрезана у облику крушчице; пошто ти, кузум, не могу лако читати турски, то замолих ону писмену хануму да ми оно прочита. «Види, рече ми она: прво је слово — мим (м), друго — елиФ (а), треће — шин (ш)... на хартијци је написано машалах1); јер, знаш, има свакојаких очију.” Што се више ближило подне, душа Хајријина бивала је немирнија, срце нестрпељивије. Час-по, бацала је погледе дворишту, средњој капији; ослушкивала је. Око једнога часа по подне, чу се зврка пајтона. — Јенђе ! ускликнуше јој друге и посестрима. Јурну јој сва крв у лице; оде с другарицама у своју одају. И Мејрем-ханума похита за својом мезимицом, јер није обичај да невестина мајка дочекује јенђе кћерине. Хајријина сестра, са стринама, Цариграђанком и рођакама, 11) Бог да чува- (У нас; не будн урока.)