Delo

24 Д Е Л. 0 На улици беше много кола; и Турака је много, колико год их има у Нишу. Чим се појави невеста, зазвекташе ТулсеФини зилови; проломише ваздух зурне и бубњеви... У првим је колима младошењина тетка; крај ње спустише невесту и: Бу-у-ум ! захори се шест пута; од пуцњаве се пробуди румена зора... Јаз’к, што није и овде као у Цариграду ! Кад би са невестом пошла и једна црна и верна робиња, колико би Мејремхануми лакше било; јер од рода јој нико не пође, отићи ће сама самцита. Али не, не оде сама ; према њој у колима ено и њене дадије... И јенђе су поседале, свака је већ у својим колима, и свати Турци. Кола са свекрвом одјурише, а невестина се кренуше тихо, полако. — Хаирли-олсун (нека је срећно), чедо моје ! Еј-саат-лен (у добри час), сестро моја! Ђул-’ле, ђул-’ле гидес’н (са смехом да идеш), наша Хајрие! отимаше се из груди, из душе, са усана растужене Хајријине мајке, сестре и целога рода њена. Пред невестиним колима нођоше чочеци играјући. звецкајући чампарама непрестано. Остала кола следовала су примеру првих, милела су Многи од мушких пођоше пешке, а хануме их погледаху из затворених кола с највећом радозналошћу : светлост месечева учини те се видело, валла’, билла’, као усред дана ! Па и за мене и за моју пријатељицу нађоше се затворена кола. Хвала Богу ! изговорих намештајући се даље од прозора, да ме не би когод видео. Зазор ме је проћи с булама улицом усред дана, а камо ли сада. И моја пријатељица стидела се. Па ово је и код була, опазила сам иоодавно. (И у Турској — каза ми једна моја познаница, Српкиња из Солуна — не излазе буле и хришћанке у шетњу заједно. Једном је она походила неку хануму на Пиргусу заједно с кадама, па, вели, куд год су с колима прошле гледали су на њих као на какво чудо.) И са*,а ти, ево, све поменух, као оно о венчању, само не ђувегију!