Delo

П0.10ЖАЈ С.10ВЕН0КИХ НЛРОДА У ЕВРОПП 39 дају да хоће својим утицајем, својим језиком, својим обичајима да замене утицај. језик и обичаје италијанске већине, у градовима Истрије, у Горици и у Трсту, који се счонтано окрећу к латинском свету. Али, ако треба желети, да се Словени групишу око свог активнијег и ближег центра словенског, и да не захватају талпјанско земжиште. с друге стране треба живо желети, да и Италијани на граници престану да гледају у Словенима непријатеже наше националности и да буду суревњиви на њихове напретке. Италија не само да нема ништа да се плаши среће и величине својих суседа словенских, већ напротив, ако се само њена активност мало премести, она онда не може имати друго шта до жељу, да поред ње живе моћни организми. Ми смо видели, на нашу велику штету, шта нам је вредело, кроз векове, суседство, преко Јадранског Мора, једне отоманске инертне империје, у којој је сваки народ под јармом слепог и Фанатичног деспотизма изгледао доведен до слабости и немоћи. Наш је велики интерес у томе, да цело Балканско Полуострво цвета и напредује, да се све снаге, словенске, румунске, албанске и јелинске, у њему иробуде и развију, те да се тако могу убрати најобилатији илодови за цивилизацију. Не само дакле да не треба да се ми бојимо цивилизације словенских народа који су нам ближи, већ ми ћемо учинити добро ако им приђемо у помоћ, са свим нашим умом, са свим нашим осећањем и са свим нашим средствима. Ми ћемо имати добротвораи утицај на словенске народе само по мери светлости, коју будемо донели у њихов свет, и по мери путова које будемо отворили те олакшали њиховој трговини, било сувим било морем. Ја мислим, осим тога, да велика улога, лепа улога, улога достојна ИталиЈе, није да се прикачи за велике силе, да чини оно што оне чине, идући њиховим трагом, већ да штити по могућству интересе свију ових малих народа, који се јављају на свет, или који се боре за свој опстанак. и да узме у своје руке њихову ствар, да их брани противу угњетача, да их подстиче све на пут напретка. Само добротворна улога, која не пробуђује ничију завист и никакву сумњу, осигураће јој симпатију и признање малих, који вреде зацело онолико колико пресветло друштво, често натмурено и досадно, великих. Це