Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 41> код неке њене прнја Јеле; то је био снромашак, мнран као бубица, ама мравка није згазио. Ко шта ради, он је само лебдео над својим књигама; зора га је над књигом затицала; био је бледуњав, црномањаст, лепушкаст, скроман као девојка... Друга је опет познавала некога Сретена што је послуживао код њене јетрве, покојне Впде, али то је био један обешењак, личинар; ншпта од њега није могло на миру остати; деца се дераху кад га виде јер их је чупао за косу и вукао за утпи; од њега су морали крити џезве и тенџере, јер одмах то привеже мачку или псу на реп; променио је сто газда док је гчио школу, појео је батпна више него што је косе на глави имао; у три маха хтели су га и из школе истерати али га је бранило то што је био најбољи ђак, знао је све а књиге није ннкад у руке узимао... Трека је опет познавала неког Сретена али то ннје био снромах. Отац му је био поп негде на селу. Али то је бно васпитан дечко, увек се уљудно јавља, старијим женама увек руку љуби; с девојкама није смео никад разговарати — сав поцрвени кад која мимо њега прође... Четврта... ах! и четврта, и пета, и свака је нознавала по „неког Сретена'*, само је код сваке био „тај Сретен*4 друкчији. Код неке је београдско дете, код неке паланчанин, код оне сељак; код неке је имао н оца п мајку, код неке само оца, код неке мајку, а код неке је био сироче и без оца и мајке!... Па какав ли је био „тај Сретен!“ И црномањаст, и плав, и ри^, и смеЗ}, и слабачак, и пуначак, п болешљив, и здрав, и весео. п жалостиван; једном речи: био је свакојак... И ћери грађанске нису могле остати равнодушне према томе незнанпку. Слушајуки како мајке и оцеви њиховп о њему говоре, и оне почеше о њему говорити. Свака га је сликала по своме укусу: код неке је био црномањаст а код неке плав, код неке ведар, код неке жалостиван; некој се допадао што је тако „несташани и весео а некој опет што црвени од стида пред девојкама. Али, руку на срце, ни једна не виде мане у том „несташлукуи; свакој беше некако драго, кад се у се повуче, размишљатп о њему; свака је у њему гледала оличење свог идеала... Боже, Господе! НГта лн се само невиних санова снило!.. Шта ли се црне каве попило! . .. Јер женски разговор без Дело XIV 4