Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 535 Саме нздожбе у почетку сабиране су нз предмета раније сабираннх, алн додније, од III састанка, оне су бнде управо принове, нзмеђу једног н другога састанка, које су сакупила друштва илн прпватпа лнца, само што ннсу увек биле уређене те збирке, као што би се ;келедо. Врло су често те збирке ирелазиле у музеје оних места, у којима се онај састанак археололошки држао Ирвога је покретача и оснивача археолошких састанака, г. Алек. Серг. Уварова мисао, као што се из резултата њихових може вндети, била врло плодоносна, а он је на њима желео, сакуннвшп много учених људи, оданих истим тежњама, решавати заједнички многа питања из руске историско-археолошке науке и разних јој огранака, истицати нова питања на дпевпи ред, упућиватн радне снаге да их решавају, ширити у образовану друштву интересовање за споменике из далеке прошлости, научитн друштво да их зна ценпти и чувати од пропасти и квара; уводпти у живот пова удружења, оснивати нова издања, која би помагала, да се међуеобно приблнже и упознају стручњаци, расути широм прострапе земље руске. Гр. Уваров не само да се лпчпо заузимао за уређење поједпнпх састанака, не само да је потномагао молбе, да се чине сваке олакшпце, него је н сам материјално помагао, да тај рад уроди добрим родом, издавао о свом трошку многа археолошка дела, предузимао експедпцнје ит.д. За то и јесте и име гроФа Уварова, као осниваоца научног правца археологије у Руспји, на гласу не само у Русији него п у Јеврони. Свакп, који се бавпо о археологији Русије за последњнх двадесет и нет годипа, већ у почетку свога нзучавања, наилазио је на ово име, упознавао радове грофове, и иоступно се навикавао гледати у њему главнога представника археолошке науке у Русији. Иређашњп су археолошки скупови, мењајући зборпа места, не само ишли на руку да се покрајински радници упознају с радницима из престоница и великих градова, него увек истицали по једну значајнију страну руске археолошке пауке. Осим опћпх седнпца држане су и специјалне, на којима су читани реФерати и после се водила дебата — вршила измепа мислп међу стручњацима. Први скуп обухватпо је 6. одељака: I —■ Првобитне старине, II — Староруска вештнна: архитектура, III — Споменпци језика, писања и домаћег живота; IV — Источне старине, V Правне старине, VI — Грчке и впзантнске старнне. Други је скуп нмао исто толико одељака, само нешто промењених, јер пије било и правнпх старина. На трећем, кпјевском археолошком састанку бпли су ови одељци: 1) Пс.конеке старине, 2) Историска геограФија и етнограФија Русије и Словепских земаља; 3) Рускп споменици уметностн и вештине; 4) Домаћи и друштвени живот у Русији н у Словенских народа; 5) Црквено стање; 6) Руски и словенски споменицп језика ииисања; 7) Класпчке, внзантиске ц западнојевропске старине; 8) Источне старине. — Тнфлиски састанак делио се на 8 одељака: 1) Исконски споменнци; 2) Многобошкп и класички споменицп; 3) Хришћанскп споменицп; 4) Мусломански споме-