Delo

НАУЧНА ХРОННКА 537 и помагаху у овом илп оном погледу. На првом месту треба споменути две нзложбе, отворене у Рнгн за време састанка: археолошку, етнограФску н летску (латишку), даље екскурспје радн разматрања и раскопавања старина. Археолошка је нзложба у дому Велике Гнлднје (8*. Магча ОМе) прнређена ноглавнто трудом Друштва за историју н старине у Балти ским покрајинама уз припомоћ учених друштава у Митавп, Ривелу, Јурјеву, Аренсбургу и Фелину, даље су у изложбн суделовали Царска Археолошка Комисија, Главнн Архив министарства иностраних послова у Москвп, Царско Москов. Археолошко Друштво, Псковско Археолошко Друштво, Впланскн ]\[узеј Старина, Музеј источних прускнх области у Дандигу, Компанија Црноглавих у Риги и Ревељу. Изложба се делила на пет одељења: 1) археологнја — најбогатије одељење, 2) спомениди писмепости, 3) печати, 4) новдн п медаље, 5) златни предмети. Најстарији археолошкп иредмети су из неолитске перподе: градпво су били поглавито порФнр, квардит, ређе гранит и сијенит; ствари од кремеЕа врло су ретке. На северу — предмети су вештије рађенн, на југу — грубље и простије. Човеч.јих остатака највише се находи код Риненкалнса, баш где река Залис пстпче из језера Буртпенског, и на северу Естландске. Прастановнидима главно занимање беше лов и риболов. Међу културним остацима находе се шкољке, костн дивљега јелена, свиње, особито бобра, харпуни, ножеви, врхови копаља и т. д. У курганима из каменог доба мало трагова погребавања, а врло је тешко овде разликовати предмете једног или другог времена, јер се камење употребљавало н за гвоздене перибде. Тешко је нсто тако одредпти народност тих првих становника балтпских покрајина. — Бронзанпх стварн веома је мало, и то на обалама Двине, те ће ио свој прплицп ти предметн бити донесени из Скандннавије и других крајева с бронзаном индустрнјом. Трагова латенске — гвоздене епохе, — тако сплно развијене у средњој н западној Јевропи овде никако нема. Нова се железна епоха може нрема начпну погребавања и према облику предмета поделити у два иериода: од 1.—8. в. но Хр. и од 8.-13. — до доба немач. колонизације. Гробља сведоче о доста густом становништву, које се распадало у мање групе, мало се служнло оружјем, обрађивало земљу и гајило стоку, домаће ствари од гвожђа, са стране доношена, за коже добивена. Има разлпке у начнну погребавања, али да лп то сведочи о националним разликама, тешко је пресудити, као н то, којем је племену припадао. У другој се периодн нове железне епохе већ може одредпти етничка међа. Јужно од Двине дапашња Курландија у XIII. в. била је права летска (латпшка) земља. На западу су се Лети мешали с новодошлим Лпвима. Раније је био обичај погребавања у земљи, доцније, особито на западу, спаљнвање. Мало је накита, на грудима мртваца находе се неке окраће вернжиде. Старе Фпбуле у облнку лука нестаје, а замењује је стреласта; доста нма прстења н огрлпца; али су ретке ручне спнрале;