Delo

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЈЕД ТЕРМИДОР ДРАМА У ЧЕТИРИ ЧИНА, НАПИСАО ВИКТ. САРДУ ПРЕВЕО Н. Приказано у Краљевско-српском народном позоришту првн пут 10. маја 1897. Термидор! Како невино и како страшно име! Впсоке и светле идеје које прокламују слободу, једпакост п братство, бациле су велпку и крваву сепку са страховитог ограшја проливене крви п разбацаног меса човечјег. Здраве п узвишене по замисли и правичној нади, оне пролазе кроз кобну и очајну борбу маннтих и Фанатичннх судија, које своје крваво право препосе чак и на животе оних врлих бораца, којн су заложили за народну мисао и народно добро. „Одбор народног благостаља“ узнма акцију страшну и крваву, н њенн вођи са Робеспјером на челу, обележавају доба црног терора. Нису само иокварепо племство и нзиграно свештенство и људи с већнм друштвеннм положајнма и имањем, ни онн које прогласнше неирнјатељима републнке, били једнни што дођоше под страшну оптужбу пролетера и оштру секиру џелатову. Мржња, денунцијација, шпнонажа, личан и себнчан рачун, ставише се у нпску п одвратну службу разузданоЈ и пустој Фракцији Јакобинаца и тројицп страшних вођа њиннх. „Правда за све“, „рат свакој неправдн“, „слободан пут сваком праву“ и све остале слатке замаме, бацане народу, осташе празним сном н пустим словом, а поносни, „горди Париз, Париз 14. .јула“, постаде столицом тиранске властн, поприштем крвожедне гилотинске клаке и власнпшгвом бездушног улнчног пролетаријата. Закон „протнв сумњнвих" допада прљавпх руку нискнх и бедних бездушннка, којн овим подлим средством посташе жалоснпм заступницпма правичностн н нароцног добра. А народно се благостање поправља тиме, што се отужно срамоте гробовп у Сен-Деннсу, што се храмови божјн претварају у каљаве коњушнпце и ниске крчме, и што се служба божја смењу.је ■иКултом разума“. Устаје се против Формалностн, а чак се календару дају