Delo

ПОЗОРНШНИ ПРЕГЛЕД 551 Марсијад, у овом теснацу, довпкну радозналој светини да је он љубазник ове жене и отац детета њена. То су потврдиле и праље, које су већ једном тако обавештене биле. А Фабијена објави радозналој гомили, ионоспо, узбуђено и смело, да је све то гадна н писка лаж н предаде се да је воде на гилотинска кола. Бес је јурнуо бујицом из разјарене душе Марсијалове, алп га је за навек расхладнло врело зрно жандармскога официра! Тако је завршио драму овај љубавни пар у оном страсном часу, кад је викач објавно народу: да је Робеспјер затворен и стављен ван закона! Драма Термидор ма да импонује својом крупнијом исторпском садржпном, удаљеном од данашњих полигпчких облика, ипак показује стару гшшчеву жељу, да се у драму упесе н политичког елемента. Ви се сећате да у огромном Сардуовом репертоару (мислим око педесет драма), политика заузпма прилично видно (треба разумети: ве_ лико) место. Још лрва његова драма Та Таиегпе, која је успела да буде прнказана у Одеону, доживела је част да буде нзвиждапа, јер се пропео глас, да је она имала смер да исмеје републнку. То ннје ништа сметало пнсцу да п даље у Лто§ 1)опз Утадеогз н у Опс1е 8ат загризе у кисело воће политизирања, н да у Тее Оапасћез изнесе нротивппке Бопапартпзма. демагоге н легитимисте. Зпате даље, да је у Рабагасу (ако смем да га споменем без страха да будем извиждан) пзнесена бедна карикатура Гамбетина. Да је ту још н стари јуначина Гарибалди оцртан као трговачки агент бораба на барикадама и луталица-ритер демократпје. Па ко је у Монаку био представник слободе, светлости и напретка: „адвокат без парннца, лекар без болеснпка, извиждан писац, најурен помоКник, истеран чпновник, осакаКени офццир, један банкрот, трн пропалице, две лопуже, један утопнста, седам глупака и осам пијаница." II још к томе духовнта Мјв1;гез8 В1оипШ наговештава хуманом и просвеКеном кнезу (ох, да Богме, Наподеону Ш), да се демагози дају поткупити новцем и звањима! Политично-религиознп комад Вапге1 Восћа1 задире н у веру и у политпку, те савршено пропада на позорници. После шест година обилата и зрела рада на другим врстама драмскпм, опет видимо Сардуа, где се обраКа политици. У Ре СгососШе циља се на модерну демократнју, те драма добива облик политичке комедије. Али увек, у свакој прилици, „модерни АристоФан“ ннје радо приман са полптпчкнм драмама. И ако има у историским н романтичним драмама, у мелодрамама и комедијама другог рода, тако лепо пме, привлачно за велику публпку и коректно у всКем делу озбпљне драмс ке оцене, нпак то шшгга не смета раздражљивим иолитнчкпм осеКањима, да се у прилпкама узбуне и осуде великог драматичара.