Delo

Д Е Л 0 558 који сами располажу радом и свима оруђима производње, и отуда вуку цео принос рада и капитала. У таквом производном склопу произвди се .за подмирење кућевних и задружних потреба, а остатак преко тога износи се на пнјацу. То исто можемо рећи да важи и за занатску пронзводњу која израђује за најближу околину по поруџбини, за муштерију. То су први п најгтарнји облпци произвођења који се и данас одржавају. Но у току привредног развитка, благодарећи јачој подели послова, разгранатошћу саобраћаја, усавршавању технике и т. д. јавља се други је.дан облик у коме се производи удруженим радом н капиталом на једном месту иптензивпнје и у велико. Ту се истиче предузимач који прикупља и организује све што је потребно за произвођење, а принос отуда дели се међу више лица. То је сложен облик ироизводње који бележи нову економску Фазу на западу где се израђује за светску пијацу. Мала производња, нарочито индустријска отима се п бори противу велике производње и многих другпх социјалних услова, а она нма разлог •свога бића. ПнСац се с пуно права истиче као њезин поборник, јер на лослетку боља је са гледншта опшгег благостања. Даље разликује две врсте предузећа: поједпначна у којима се појединци самостално подухватају каквог привредпог посла, и заједничка при којима се на разне начине удружују капиталп у предузећима већих размера. Том прилнком пропраћа и износи значај акционарскнх друштава, говорц о њнховнм облицнма н начину конститунсања, п најзад завршује •овај трећи део законима који владају пропзводњом. Четвртн део садржн промет добара. Ова партија најпотпуннја је и најбоље разрађена, јер обухвата не мање од седамдесет н два листа. Читалац ће са задовољством прочнтатп овај део п у њему наћи разјашњењо многих пнтања на која човек наилази сваким даном у жилоту: о вредностн и ценн, новцу н повчаним иитању, креднту, банкама, берзама л т.д.; н свако то пптање третирано је на широј основнци, а понеко је расветљепо богатпм статнстичкпм циФрама, па опет промет тиме није нсцрпљен нн завршен Пнсац ће нам, као што сам обећава, о многпм литањима која нначе припадају овом делу, говорпти у својој трећој књизп. У овом делу прво се сусретамо са теоријом вредностн, најтежнм и најзаплетенијим питањем у народној економији које заслужује да се на њему мало внше задржимо Прн истраживању појма вредности најтеже је пнтање пронаћн једно опште мерило за оцену важења свпју добара, н у томе се писци баш највнше размнмонлазе. Разна схватања прпроде вредности могу се свести па крај крајева у два главна правца. По једноме који је старијн по постанку своме. основ и мерило вредности добара ваља тражити у људском раду утрошеном на њихово пропзвођење, а то значп колико је стало неко добро рада док се произвело толико ће оно вредити у нромету. Рад је дакле основчца томе правцу , па било да се узме да чист рад радппка одређује вредност, или трошкови производње где се порсд рада узима