Delo

Г>76 Д Е Л 0 сац иетиче/ издавање велике етнографске енциклопедије чешко-словачке народности; у тој намери износи и њен нрограм. — б. В. Тила „Чешке гатке“ \ 14.—48.). Уводп нас иисац у студију о гаткама и класификује чешке гатке по садржини. — в. Ђ. Поливка „Рибар и злагна рибица“ (етр. 49.—63.) Ово је упоредна студија о различним варијантима ове гатке и класификација истих по садржини и према њих >вој географској раширености. — г. Ј. Влуке „Кућна божанства из Шлезије (63.- 65.).—д. Л. Нидерлеа „Избор знатних споменика чешко-слов. етнографско* га мусеја“ (66.—68.). Иод тим натписом мисле износити у овом зборнику описе знатнијих споменика из њихова мусеја. — ђ. 0. Хостинскога „0 просодији п ритмицп чешких народних песама* (68. —71.). Нисац доказује да у чешким народним иесмама влада акценат а не квантитет. — е. Ем. Коваржа „Преглед истоније Фолклористике до г. 1894.“ (71.-109.) Овде .је преглед Фолклористике код Словена Од стр. 87.—94. је преглед фолклористике код јужних Словена. Иза ових чланака је шесг приказа разних књига етнограФске садржине (109.—144.) као Бартошеве Бха1ек1о1о|пе Могатзка од Пастрнка. За овимје преглед листова у којима има по штогод из етнограФије (145.-160.). Првоје преглед словенск. листова, па туђих. Од српских помонут је од периоднчних нздан.а само „ЕгнограФски Зборник“ а није требало пропустити да се бар не помезеи пБосанска Вила“ и цетињска „Луча“; оба та лпста редовно доносе народне умотворине ц нар. обичаје. На стр. 160 —197. је „БиблиограФија за годину 18 '5. ,,по народностима удешена. На крају (стр. 197. — 207.) с/ помени недавно умрлих радника на фолклору, као Е. Јелинка, М. Драгоманова, Жеготе Паули, Д. Матова, М. Вал.авца ц т. д. На последња два необележена листа је преглед и кратак регистар. Топло препоручујемо овај „Збооник“ браће Чеха ; он и нас многом чему може поучити. УМЕТНОСТ Народно Позориште у Веограду Месеца маја даване су у Народном Иозоришту 23 нредставе, од којих је пет дневних, остало редовне вечерње представе. Од дневних нредстава само је једап оригиналан („Ђидо“), два су с Француског („Црни Капетан“ ц „Анђео поноКи“), по један с- мађарскога („Агнеша“) п с немачкога („Сељак као милионар14) Од вече])њих представа два су орпгинална ^„Девојачка клетва- и „За веру и слободу“), осам с Францускога („Ниоба“, „Дениза“, „Томасенова плантажа“, „Термпдор“ драма у четнрп чина, написао Викт. Сарду, превео Н., први пут 10. Јгаја, даван устонг.е три пут, „Мамзел Ннтуш“, '„За круну“, >Грбоњаи, „Трилбии — драма у четири чпна, наппсао Жорж ди Молијер, превео Н., прнипутигран 30. маја, даван устопице два пута), трн с немачКога „Карлова тетка“, „Роберт 1,аво“ и „Дебора“), један с мађарскога („Црвени буђелар“) и један енглески (Шекспиров пМлетачки трговац“). У Млегачком трговцу“ играо је као гост Михаило ИсаиловиК, члан Нирнбершкога нозоришта, а у ,,Дебори“ играла је главну улогу почетница Матилда ТодоровиКева. Представом „Триби“ — 31- маја — завршене су представе позоришне у Народном Позоришту због инсталације електричног осветљења. Јуна месеца давали су чланови Нар. Позоришта представе код „Коларца^. Од дневних представа у мају месецу најбоље је нрошао с приходом ,,Црни капетан“ (606-50 дин.), а најгоре „Ђидо“ (347 дин.). Од вечерњих представа највише је прихода дао „Млетачки трговац“ (943 дин.) без сумње због гостовиња Нс.1ИловиКева, а најмање „Дебора“ (101 дин ), „За круну“ (12Г510, „Термидор ‘ (134*50 дин- кад је треКи пут даван ; први пут је дао 695-50 дин.). „Триби“ кад је ирви пут даван дчо је прихода само 267 50 днн.; а други пут 355 дин. Карактеристично је, да су „Мамзел Нитуш“ и „Карлова тетка“ мање прихода донели, но што су донели прошле године у мају месецу; нрви је донео ове год. 185 дин., а лане 26б-50; други 209, а лане 263*50 дин.и 266*50. РАВЛИЧНОСТИ Рађање и умирање у Веограду. — Мајска свеска „Срнскога архива за целокупно лекарстио“, доноси између осталог и ннтересне статистичке податке, које је уредио и унсо у члаиак под именом „0 рађању и умирању у Београду за последњчх 14 година, 1882. до 1895.“ д-р Вој. Ж. ЂорђевиК. ОбраКајуКи нажњу на овај чланак из њега саоп штавамо само ово: У средњу руку било је у Београду рађања за иоменутих 14 година 25 4 па 1000 становника; највише је рођено 1885. (32*3°:00 = 1248), а најмање 1886. и 1892. (22*2°ј0„ = 1224 и 1250). Београд је у том иогледу прилнчно изостао иза неколико аустријских градова (Ђеча, Граца, Нрага и т. д ) Умирања је било у средњу руку 2Г8 на 1000 становника. Највише је умрло год• 1886. (25*4° оо = 1068), а најмање у 1890. (^17-6° о0 = 957). У овом погледу бар Београд стоји у неколико боље од Граца, у ком је умирање било нрошле године 28*5° „о, Л авова (30*8°|Оо', Прага (о2*9° оч) н т. д. Према статистичким датима дакле више је рођено но што је умрло у Београду за посдедњих 14 година. Од свих болести највидније меето у Београду заузима туберкулоза ; од ње је само умрло за ово време 3082г то значи 21*07 па 100 умрли или 48 на 1000 становника Највише је умрло 1895. (398, т. ј. 6*7 на 10 0 ст. илн 26-9 на 1 0 умрлпх) само су у овом погледу гори Ираг (н-8° 00 или 2ГЈи Лавов (6*8'' 00 или 22°|00). Позвани требало би да мало боље промислео овом у интересу здравља пре, тонпчкога. Народна библиотека у Софији. — У Фебруарско) свесци „Училти,н-а ПрКглед-аи штампан је „Извештај соФијске нар. библи-