Delo

0 ЈЕДНОМ МОДЕГНОМ МЕЋУНАГОДНОМ ПРЕДУЗЕЋУ

23 54. Хемија. 55. Реологија. 56. Палеонтологија. 57. Биологија. 58. Ботаника. 59. Зоологија. Узмимо затим једну специјалну науку н. пр. физику, она је подељена на овакве пододељке: 531. Механика. 532. Течности, Хидростатика. 533. Гасови. Пневматпка. 534. Звук. Акустика. 535. Светлост. Оптика. 536. Топлота. 537. Електрицитет. 538. Магнетизам. 539. Молекуларна физнка. Као што се види, имајући у напред удешену једну доста малу таблицу, може се увек, кад је дат један извесан број, наћи природа питања, на које се он односи, и обратно, сваком питању одредити број који му одговара. Децимални бројеви представљали би, дакле, један систем координата за предмете који би фигурисалн у репертоару. Посао тражења координата једнога предмета свео би се на то, да се прво, према природи датог предмета и напред удешене таблице, одреди велика партија у коју он спада; за тим да се одреди одељак те партије, пододељак тога одељка и т. д. Написавши један до другога почевши са лева на десно, бројеве, који одговарају тако нађеној партији, одељку пододељку и т. д. имао би се број, који означује место датога предмета у великоме репертоару, где бн под тим бројем имала бити скупљена целокупна библиограФија тога предмета. Изгледа на први поглед да метода наилази на велике тешкоће при деоби партија, класа, одељака и т. д. на десет делова. Те су тешкоће отклоњене на овај начин. Акоје број поделака мањи од 10, т. ј. ако је немогућно поделити партију, класу и т д. на 10 делова онда се подели на онолико поделака колико се може , а ови се нумеришу почевши од