Delo

П Р ВI К 0 Р А Ц И РОМАН јА. рТАЊУКОВИТчА (НАСТАВАК) Г<ЛАВА XX I. Избијао је већ и други час после подне, а Валентина Марковна Варшнцка — ова, по речима Чиркова, „лепушкаста ретрогратка, која проповеда своје јеванђеље“ — још није била обучена. До половине трећега часа она се обично бавила у .лепом, уметнички намештеном кабинету своје омање куће у Сергијевој улицн. Од једанаест часова пре подне, после молитве, купања и чоколаде, она је читала или пнсала, примала свога управника ради текућнх послова, примала молитеље и најближејој пријатеље, пред којима се није устручавала показивати се у свом раскошном, као снег белом, „8;ш г!е 1ћ“ од пиринејских оваца с плавим „корделијеримаа око врата и око струка, у маленим китајским папучицама и с расплетеном косом јасно рифе боје, која је острагу била прихваћена једном траком. Јутрење одело, слободно и лепо. и расплетена коса знатно смањиваху .,,сумњивеи године „лепушкасте ретрогратке“ ; тачну цифру њених година нико није знао поуздано. Лзуди су држали да Варњпцка има „око тридесет44, жене су међу тим тврдиле да има и свих четрдесет, и да она, тобоже, увек седа у за-