Delo

ПРВИ КОРАЦИ

39 — За сада? — И немам озбшвнога на то права — Зашто? — Ја тако мало знам, да се још не умем наћи са својим погледима... Једно само могу рећи — ако Вас тако занпма да знате — да ја, по свој прилици, делнм многе мисли, које се Вама чине несимпатпчне... Али, Ви ћете ми великодушно опростпти, ја сам и онако злоупотребио Ваше време! И с овим речима Стрепетов одлучно устаде с места. — Их, какви сте Вп! — развуче, осмехнувши се, Валентпна Марковна, загледајући младића с видљивом радозналошћу. Стрепетов је нехотице црвенео под тим погледом и обори очи. — Али сте Ви при свем том занимљив младић и мени се свиђате! — проговори неочекивано Валентина Марковна, с осмехом милостивог праштања, баш као краљица, која је усрећила свога верног грађанина. Али, како се видело, Стрепетов но осећаше велику срећу бити „занимљив“ у очима ове даме Он се чак и не поклони у знак захвалности за такав комплименат и ћуташе, желећи што пре да стругне. — А није лако мени се допасти, млади господине... Ја тражим врло много! — настављаше Варњицка, изговарајући речи лаганим, власннчким тоном. — Међу тим ја чак нисам с раскида и мало ближе с Вама да се познам. Младпћ се сети да се поклони. — Можда ће, с Божјом помоћу, менп и поћи за руком да Вас окренем на пут истине. Ви сте још млади и, очевидно, заблуде Ваше нису. . . упорне. Узећу Вас под своју заштиту и... — Ја сам Вам веома захвалан, Валентпна Марковна, али ја не тражим заштите. Ја сам дошао, само да извршим жељу своје матере, која ме је молпла да Вам доставим њено поштовање!... — проговори, љутећи се, младић. — Хој, хој, како смо самољубни! Већ сте се осетили увређени, и чак сте себи допустили нељубазност према жени! Нисте имали за што. Верујте ми, Павле Сергпјевићу, да ја