Delo

44 Д Е Л 0 од права, које важи у другим земљама, т. ј., управљајући поглед на ону страну овога предмета, на којој се огледају наше особине како у погледу писанога тако и у погледу неписанога права, у колико је ово последње у опште познато. н у колико се разликује од првога Разликовање писанога од неписанога права има нарочитога интерееа за Србију. Наш Грађански Законик од 1844 год., који је израђен по аустриском Грађансксм Законику од 1811 год., партију о породичном и наследном праву покушао је да изведе у неколико самостално, држећи се народних правних обичаја; али у томе погледу учињене су многе погрешке које су до данас остале непоправљене, н које није могућно друкчије ни поправити, док се партија породичног и наследног права изнова не преуреди. Унесене погрешке и противречности нису дошле отуда, што би законодавац хтео да одступи у начелу од народних обичаја, већ напротив оне су биле последица погрешног разумевања породичног уређења у Србији, које је законодавац хтео да очува, што је собом донело и начелнпх неправилности у систему наследнога, права. Поједине неисправности у наследном праву одавно су опазили и правници и неправници, и, што је за дивно чудо, и једни и други предлагали су један исти начин за поправку на име, н једни и други изабрали су пут казуистике,1) заборављајући да се тиме ствар много не поправља, кад је погреп) Такве казуистичке поправке за поједине случајеве предлагали су у Народној Окупштини свешгеник Марко Петровић (Стеногратске белешке о седнииама Народне Скупштине за 1877. стр. 153.); судије првостеп. суда Дим. Илиџановић и Драгутин Дединац и нредседник нрвост. суда Коста Борисављевић (Народна Скупштина, службене скупштинске новине за 1893. стр. 201, 216, 359). Предлог нак за целокупну прераду Грађ. Законика поднео је Народној Скупштини 1878. год. Живко Недић, ондашњи судија касац. суда, који је предлог скупштина усвојила и упутила влади на даљи рад, на чему до данас ннје ништа више рађено. Међутим колика се потреба и у неправничким круговима осећа у преради нашега Гра)}. Законика, најбол.е се види из речн ондашњега патриотичнога председника Народне Скупштине, сада већ покојнога Тодора Туцаковића, који је, говорећи о предлогу Недићеву додао: ,да се умоли влада, да прерађени Гра1)ан. Законик, ако је могуће, још за идућу скупштину донеее * (СтенограФ. белешке о седницама Народне Скупштине за 1878, стр. 667 — 668 и 746—747). И ако је доиста прека потреба, да се целокупан Грађ. Законик преради, ми можемо с пуно ноуздања тврдити, да су и Народна Скупштина и њен председник прешност предмета налазили у потреби што скорије преуредбе породичног и наследног права у народном духу, у колико је законодавство од њега одступнло.