Delo

6

Д К Л 0

рђав препис, па ситна слова рукописа трепераху пред мојим уморним очима, сливајући се са прошараном хартијом. «И тако”. читах, „једни предмети имају звук, други глас, трећи — речи. Прву врсту звукова имамо , кад жубори или шушти вода, или кад бруји море, кад пуца камење , гора или земља. Та врста звукова назива се јека или одјек. Звуци,. који постају кад се додирује или баци метал, кад се збира много људи, називају се шум, звек или ларма. Треском или праскањем бива звук, кад се дрва ломе или пуцају. То су неизразни звуци.” Ветар; кога је исландски учењак заборавио у свом прегледу извора неизразних звукова певаше тужну песму; из даљине, од Сунда, чула се хука осеке... А иза прозора, иза канала. иза музеја Торвалдсенова нешто управо јечи, као да неко јауче свом страшном снагом дивовских груди, што су надчовечним јадом раздробљене. Одјеци тих страшних уздаха и тог силног јаукања стишаваху се до комарчева зујања и писке, и с ветром заједно продираху ми у собу кроз пукотине оквира. У души се створи сета и туга. Кроз буром продрте и бесно завитлане облаке опет се месец указа. Његови зраци као бледи духови испунише собу. Један другог огрћући својим белим плаштима управљаху на мене своје загонетне очи без капака, и светлуцаху магличасто-млечном светлошћу. Почеше ме узнемиривати ти бледи духови месечева зрака. Осећао сам како ме обавијају, лака дрхтавица проструја ми кроз потиљак и леђа. Али ја прикупим сву снагу, и опет иочнем читати. «Осим тога, овамо спадају и звуци којима недостају гласови, да би се могли на слогове делити. Они се називају тоновима; такви су звуци харФе и других музикалних справа.” «Дакле су харФини звуци неизразни , уШаиз® , помислихч Дакле, да би их појмили, морамо их нревести у гласове наших речи ? Иеизразни су у толико, у колпко говоре души , а не разуму; и само треба осећати снажно и фино у исто доба, као и музичар, па да иојмимо све мисли харфе илп виолине. Али ко је затворених очију слушао страсие речи за.вуб.Бене жене од опорих тонова љубоморе на до тихога шапуга срећом обасјана осећања, — тај зна, да нису потребни раздељиви гла-