Delo

ЈУНАК НАШ1ЈХ ДЛНА 93 треба одбацити стварност? Зар ме ви озбиљно саветујете да живим на земљи а мислим о небу? — А не, ја не светујем тебе! Боже сачувај! Ја говорим с тобом. — Па добро! Шта тражите ви од књижевности? — Да буде књижевност. — Ха-ха-ха! — Шта је? — Врло широк појам! — Па ипак куд и камо јаснији од твога! Ја ’бар знам шта тражим, прецизирао сам, а ти ниси нн то кадар!... Не, не, не љути се тако одмах; сад ћу ти доказати!... Ево овде су три последња бро^а „Пупољка“ и у њима је једна твоја крнтика. Она ће ти најбоље потврдити истинитост мојих речи. Узе „Пупољак“ у коме беше заиста једна критика докторова на неки роман. Критика беше написана тоном, чија оштрина прелазаше готово у безобразлук. Стеван је читао лагано, ударајући нарочито гласом на поједина места у којима се испољаваше мана коју је нагласио. Доктор осећаше да је пред човеком који схваћа ствар потпуно, с разумевањем. II ту се узбуни негов понос. Та то је готово први, и једини човек, који тако мирно, спокојно }Де у душу његову. И он на једанпут свом силом увређеног поноса свог поче мрзити тога човека. — Па шта налазнте да ту не ваља? — Не ваља сам тон — рече Стеван мирно. — Допустите да се у томе са вама не сложим! Јесте ви читали тај роман? — Нисам. — Па како онда можете говорнти о критици кад нисте прочитали оно што она критикује ? — Ја ти рекох да сам осуђивао тон којим је критика писана, а не да ли је она у праву или не. — Па шта ви мислите? Онда бн требало захвалити свима оним шепртљама, који, тек што су перо у руке узели, одмах пишу романе и приповетке, и својом глупошћу још више заглупљују п иначе необразовану масу?