Delo

102 Д Е А 0 Сретен тада устаде, диже пуну чашу и рече: — Браћо! Споразумесмо се и доконасмо. Нека би Бог дао напретка и среће нашем подузећу. Али, пошто је већ трн сахата по поноћи мислим да би било крајње време да и куђи идемо! Ја дижем ову чашу за здравље ових честитих старина, који нас овако лепо почастише. Живео чича Гавро! Живео још дуго са твојим добрим другом а мајком нашега пријатеља г-ђом Маром! Живели! — Живели ! — А сад — да се иде! — Седите, децо! — викала је Мара. — Још по једну! — виче домаћин. — Доста је! Да се иде! Обукоше капуте и поздравише се. Домаћи изидоше да нх испрате оставивши врата отворена. Из собе је био дах вина и дувана... јЈанко ЈА. јЗесеииновит. — НАСТАВИЋЕ СЕ —